Nova studija koju su sproveli prof. Karolina Diduch-Hazar sa Julius-Makimilians-Univerziteta u Vircburgu i prof. dr Mario Gollvitzer sa Ludvig-Makimilians-Universitat Munchen, Nemačka, donosi značajne uvide u ljudsku percepciju osvete i njenu moralnu dimenziju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Social Psychological Bulletin, analizira kako ljudi doživljavaju i procenjuju osvetu u različitim situacijama.
Osveta se često smatra društveno neprikladnom i moralno vrednom krivice, često se povezujući s vrstom „divlje pravde“. Iako većina ljudi priznaje da je osveta moralno pogrešna, zanimljivo je primetiti kako se uživa u pričama u kojima se žrtva efektivno osveti počiniocu. Ovaj paradoks navodi na pitanje da li ljudi moralno osuđuju osvetu ili pak uživaju u zadovoljstvu koje osvetnik može doživeti.
Tokom serije od četiri istraživanja, uključujući tri sa pažljivo odabranim grupama studenata dodiplomskih studija iz Poljske i jedno sa slično konfigurisanim odabirom odraslih Amerikanaca, naučnici su istraživali ove nijanse moralne percepcije osvete i zadovoljstva koje može doneti.
Naučnici su otkrili neobične nijanse između situacija u kojima su počinioci pokazali ponos nakon osvete u poređenju sa situacijama kada su doživeli zadovoljstvo, kao i slučajevi kada su učesnici ankete postavljeni u ulogu zamišljenog osvetnika naspram uloge posmatrača.
Interesantno je da su, prema istraživanju, iako ljudi koji se osvete mogu biti podržani, ipak moralno osuđeni u poređenju sa onima koji su odlučili da se ne osvete. Kada su učesnici procenjivali hipotetičke situacije u kojima su osvetnici pokazali zadovoljstvo svojim postupkom, dodeljivali su im osobine veće kompetentnosti u poređenju sa onima koji su se osećali loše zbog toga što su se osvetili ili oni koji se uopšte nisu osvetili.
Ovi nalazi ukazuju na to da se osveta i zadovoljstvo više vide kao dokaz da je akter sposoban da postigne cilj, dok se zadovoljstvo samo po sebi smatra posebno nemoralnim. Međutim, postojale su značajne razlike između istih scenarija u kojima su učesnici ankete bili u koži osvetnika i onih u kojima su glumili samo posmatrače. Kada su zamislili da vrše osvetu, učesnici su sebe doživljavali kao manje moralne od drugih, što je dovelo do razmatranja složenih aspekata ljudskog ponašanja u vezi sa osvetom.
Ovi nalazi pružaju nove uvide u percepciju osvete i njen odnos prema moralnom ponašanju, naglašavajući složenost ljudskih osećanja i reakcija u ovim situacijama.
