Meksiko predvodi put u primeni poreza na nezdravu hranu, uspešno pomažući u rešavanju gojaznosti i povezanih zdravstvenih problema.
Porezi na hranu sa visokim sadržajem masti, soli ili šećera (HFSS) smanjuju prodaju, kupovinu i potrošnju te hrane, prema novoj analizi dokaza iz celog sveta Imperial College Business School. Rad je objavljen u časopisu Politika hrane.
Ovo može dovesti do niže stope gojaznosti i drugih zdravstvenih problema povezanih sa ishranom, posebno kada se porezi kombinuju sa subvencijama za zdraviju hranu. Pregled takođe primećuje da je veća verovatnoća da će veće stope poreza smanjiti potrošnju hrane sa HFSS i gojaznost, a odgovor je najizraženiji među grupama sa nižim prihodima.
Pregled istražuje nalaze iz 20 studija širom sveta, u zemljama uključujući Meksiko, Sjedinjene Države, Kanadu, Mađarsku, Dansku, Holandiju, Singapur i Novi Zeland, naglašavajući globalni potencijal poreza na hranu sa HFSS. Do danas je samo 16 zemalja uvelo poreze na hranu sa HFSS, a pregled uključuje neke od njih, zajedno sa eksperimentalnim studijama.
U Meksiku je porez od 8% na neesencijalnu hranu bogatu energijom, uključujući slatkiše, čokolade, slatke žitarice, čips i slane grickalice, doveo do smanjenja prodaje oporezovane hrane od 18% u supermarketima i do 40% kod drugih trgovaca. Grupe sa niskim prihodima, koje su ranije bile veći potrošači oporezovane hrane, zabeležile su najveći pad potrošnje nakon uvođenja poreza.
Nalazi iz Severne Amerike i Novog Zelanda takođe sugerišu da bi porez po niskoj stopi ili porez bez subvencija za zdraviju hranu uveden paralelno, mogao biti efikasan samo u povećanju državnih prihoda. Da bi zaista uticali na nivoe potrošnje i gojaznost, autori su otkrili da visoke poreske stope i subvencije za zdraviju hranu – kao što su hrana bez dodanog šećera ili soli, hrana sa malo zasićenih masti, hrana od celog zrna i opcije zasnovane na voću i povrću – bili ključni.
Jedan od nalaza publikacije je da bi prihod od poreza po visokoj stopi (između 20% i 50%) na hranu sa HFSS mogao da se koristi za finansiranje subvencija za zdravije alternative. Za zemlje sa niskim i srednjim prihodima, gde je jaz u cenama između zdrave i nezdrave hrane ključni pokretač stope gojaznosti, ovo bi mogao biti vitalni korak u pomaganju prodavcima zdravije opcije da se takmiče sa visoko promovisanom HFSS hranom.
Nalazi pregleda su posebno relevantni za Ujedinjeno Kraljevstvo gde je gojaznost sve veći problem. Broj odraslih koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost u Engleskoj porastao je sa 53% u 1993. na 64% u 2021. Na globalnoj rang listi, Velika Britanija je 55. po gojaznosti muškaraca i 87. po gojaznosti žena, a to pitanje košta NHS oko 6,5 funti milijardi godišnje.
Nedavne vladine mere uključuju obavezno označavanje kalorija u restoranima i restoranima za poneti, kao i ograničenja u vezi sa tim gde se hrana sa HFSS može staviti u supermarkete. Postoji i porez na šećer na bezalkoholna pića, zbog čega je prosečan sadržaj šećera u pogođenim proizvodima pao za 46% od 2015. do 2020. godine.
Međutim, na osnovu nalaza ove analize, možda bi bilo korisno proširiti ovo na porez na svu HFSS hranu, kažu istraživači.
Dr Elisa Pineda, istraživačica Imperial College na George Institute for Global Health UK, glavni autor publikacije, rekla je: „Za vlade, posebno u UK, naši nalazi podvlače efikasnost poreza na hranu HFSS kao održive strategije za smanjenje nezdravih konzumiranje hrane i rešavanje javnozdravstvenih izazova gojaznosti.“
„Dokazi da ljudi u grupama sa nižim prihodima imaju najviše koristi od ovih poreza sugerišu da oni takođe mogu igrati ulogu u smanjenju zdravstvenih nejednakosti“, rekao je dr Pineda.
„Pozitivni rezultati povezani sa kombinovanjem poreza na hranu HFSS sa subvencijama za zdravije opcije čine ga ubedljivom opcijom politike za vlade koje žele da podstaknu zdravu ishranu i smanje posledice gojaznosti. Međutim, da bi bili najefikasniji i izbegli da potrošači jednostavno zamene druge nezdrave opcije, važno je da ovi porezi budu upareni sa povećanom dostupnošću zdravih, pristupačnih alternativa“, rekla je ona.
Prema dr Pinedi, istraživanje je vođeno hitnom potrebom da se uhvati u koštac sa rastućim stopama bolesti povezanih sa ishranom. „Prepoznajući uticaj koji izbor hrane ima na zdravlje ljudi, bili smo motivisani da identifikujemo i procenimo politike koje bi mogle pomoći zemljama da zaustave plimu gojaznosti. Dr Pineda je objasnila.
Ona je nastavila: „Naše istraživanje je ključni korak ka pomoći zemljama da kreiraju zdravstvene politike koje mogu značajno smanjiti teret bolesti i poboljšati kvalitet zdravlja ljudi. Naši nalazi naglašavaju potencijal ciljanih fiskalnih mera, kao što su porezi na hranu i subvencije, da promeni ponašanje potrošača na način koji bi mogao dovesti do zdravije populacije na globalnom nivou.“
