Omega-6 masne kiseline, koje se obično nalaze u jajima, živini i morskim plodovima, mogu smanjiti rizik od bipolarnog poremećaja, prema studiji sa Univerziteta Južne Australije objavljenoj u časopisu Biološka psihijatrija.
Koristeći Mendelovu randomizaciju, moćnu metodu kauzalnog zaključivanja, istraživači su testirali 913 metabolita na 14.296 Evropljana, otkrivši da su 33 (uglavnom lipidi) povezana sa rizikom od bipolarnog poremećaja.
Bipolarni poremećaj je iscrpljujući poremećaj raspoloženja koji se karakteriše ponavljajućim epizodama manije i depresije. Iako je njen uzrok još uvek nejasan, prethodne studije su pokazale da je bipolarna bolest veoma nasledna. Ako roditelj ima bipolarni poremećaj, dete ima 1 od 10 šansi da takođe razvije to stanje.
Globalno 1 od svakih 8 ljudi živi sa mentalnim stanjima, a oko 40 miliona pati od bipolarnog poremećaja. Skoro 3% Australaca (568.000 starijih od 16 godina) živi sa bipolarnim poremećajem.
Glavni istraživač dr Dejvid Stejsi kaže da novi dokazi otvaraju put novim potencijalnim životnim ili dijetetskim intervencijama.
„Sve je sve više dokaza koji ukazuju na to da metaboliti igraju ključnu ulogu u bipolarnim i drugim psihijatrijskim poremećajima“, kaže dr Stejsi.
„Ovo je izuzetno ohrabrujuće jer ako možemo pronaći faktore koji povezuju određena zdravstvena stanja, možemo identifikovati načine da ih negiramo kroz potencijalne intervencije u načinu života ili ishrani.
„U ovoj studiji smo otkrili da je genetska sklonost višim nivoima lipida koji sadrže arahidonsku kiselinu dovela do nižeg rizika od bipolarnog poremećaja. I obrnuto, da niži nivoi arahidonske kiseline imaju veći rizik od bipolarnog poremećaja.“
„Arahidonska kiselina se može dobiti direktno iz mesa i morskih proizvoda ili se sintetizovati iz dijetetske linolne kiseline (kao što su orasi, semenke i ulja). Ali ona je takođe prisutna u ljudskom mleku, pa se smatra neophodnom za razvoj mozga bebe.
„Zapravo, u mnogim zemljama, arahidonska kiselina se dodaje u formulu za odojčad kako bi se osiguralo da dete dobije najbolji početak života. Dakle, svakako postoji potencijal da se ovo pojača kroz suplemente za ljude sa većim rizikom od bipolarnog poremećaja.
„Izazov je, međutim, da iako znamo da je arahidonska kiselina uključena u rani razvoj mozga, nejasno je da li bi se suplementacija za bipolarni poremećaj trebala pojaviti perinatalno, tokom ranog života, ili čak da li bi to koristilo onima koji su već dijagnostikovani.“
Profesorka Elina Hiponen, koja je koautor studije, kaže da su pretkliničke studije i randomizovana kontrolisana ispitivanja potrebne da bi se utvrdila preventivna ili terapijska vrednost suplemenata arahidonske kiseline u borbi protiv bipolarnog poremećaja.
„Potrebne su nam dalje studije da bismo rigorozno procenili potencijal za suplementaciju arahidonskom kiselinom u prevenciji i lečenju bipolarnog poremećaja, posebno kod ljudi koji nose genetske rizike“, kaže prof. Hiponen.
„Dok naši nalazi podržavaju potencijalne mogućnosti za precizne zdravstvene intervencije za ishranu u ranom životu za razvoj mozga beba, moramo znati više o povezanosti sa bipolarnim poremećajem.
„Ako možemo utvrditi kako, zašto i kada ljudi reaguju na suplementaciju arahidonske kiseline, onda ćemo biti korak bliže pomoći ljudima koji se bore sa ovim ozbiljnim i doživotnim mentalnim zdravstvenim stanjem.“
