Trostruko negativan rak dojke (TNBC) je teško lečiti zbog njegove agresivne prirode i otpornosti na hemoterapiju. Uzbudljivo istraživanje koje je objavio Univerzitet Južne Danske baca svetlo na mehanizme koji pokreću ovaj otpor i daje nadu za bolji tretman pacijenata u budućnosti.
Dve odvojene studije, koje je sproveo tim istraživača sa Odeljenja za molekularnu medicinu, objavljene u časopisima npj Precision Oncologi i EMBO Molecular Medicine, istražile su razumevanje otpornosti na hemoterapiju u TNBC i pronašle nove načine za segmentaciju pacijenata i poboljšanje lečenja od to.
Profesor Vijai Tivari, vođa istraživačke grupe, kaže: „Naši nalazi su identifikovali specifične grupe ćelija u tumoru koje izazivaju otpornost na hemoterapiju i dalje dekodirali osnovni molekularni program koji daje ovo ponašanje, uključujući signalizaciju i znakove preživljavanja sa tumorom. niša“.
„Dalje, geni koje eksprimiraju ove ćelije nude najbolji biomarker u klasi za predviđanje odgovora na hemoterapiju i ciljeve za terapiju korišćenjem postojećih lekova odobrenih od strane FDA. To je zaista uzbudljiv razvoj sa potencijalom da značajno poboljša živote pacijenata sa TNBC.“
U prvoj studiji, istraživači su otkrili ranije nepoznate tipove ćelija u TNBC tumorima. Upravo te ćelije pokazuju znake otpornosti na hemoterapiju. Studija je dalje identifikovala gene koji daju svojstva otpornosti ovim ćelijama.
Postdoc Mohammed Inaiatullah, vodeći autor ove studije, koristio je napredne alate za genomiku u kombinaciji sa mašinskim učenjem da bi došao do ovog otkrića.
„Stekli smo bolje razumevanje mehanizama koji stoje iza rezistencije na lekove i imamo potencijal da otkrijemo robusne biomarkere za razvoj boljih strategija lečenja kod karcinoma koji se teško leče kao što je TNBC“, kaže on.
Studija takođe ukazuje na potencijalne alternativne opcije lečenja za pacijente sa TNBC koji su otporni na hemoterapiju.
Biomarker, takođe poznat kao biološki marker, odnosi se na kvantitativni znak biološkog stanja ili stanja. Biomarkeri se često procenjuju i analiziraju korišćenjem krvi, urina ili mekih tkiva da bi se istražile tipične biološke funkcije, procesi bolesti ili odgovor tela na medicinske tretmane.
Druga studija, koju je vodio dr. student Rajan Lusbi, fokusiran na otkrivanje epigenetskih mehanizama koji pokreću hemorezistenciju u TNBC. Koristeći podatke pacijenata sa TNBC, autori su razjasnili kako specifična hemijska modifikacija na histonskim proteinima kontroliše gene hemorezistencije.
Epigenetika uključuje ispitivanje kako ponašanja i faktori životne sredine izazivaju promene koje utiču na funkcionalnost gena. Za razliku od genetskih modifikacija, epigenetske promene su reverzibilne i ne menjaju sekvencu DNK; međutim, oni mogu uticati na tumačenje DNK sekvence od strane tela.
Histonski proteini su vitalne komponente koje nude strukturno pojačanje hromozoma. Unutar svakog hromozoma nalazi se ekstenzivni molekul DNK koji zahteva smeštaj unutar ćelijskog jezgra. Ovaj smeštaj je olakšan tako što se DNK vijuga oko klastera histonskih proteina, čime se zbija struktura hromozoma.
„Sveobuhvatnim mapiranjem ove modifikacije kod pacijenata sa TNBC, pronašli smo u našoj studiji neke takozvane super-pojačivače koji pokreću ekspresiju gena ključnih za otpornost na hemoterapiju, kaže Rajan Lusbi. Naročito, gubitak faktora transkripcije koji zauzimaju ove super-pojačivače prevazišao je otpor.“
Ova studija je otkrila kako ciljanje na genetske i epigenetske mehanizme koji su u osnovi hemorezistencije nudi nove puteve za terapiju.
