Uklanjanje limfnih čvorova pazuha može kod mnogih pacijenata sa rakom dojke ostaviti dugotrajan limfedem, bolni i neugledni otok ruke.
Sada, nova švedska istraživanja mogu pomoći da se suzi koji pacijenti zahtevaju opsežno uklanjanje limfe, na osnovu broja i veličine tumora koji se infiltriraju u limfne čvorove, a koji ne.
Nalazi su objavljeni 3. aprila u New England Journal of Medicine.
„Želimo da izvodimo manje obimne procedure, da poštedimo pacijente od problematičnih nuspojava. Ali moramo da znamo da je to bezbedno“, objasnila je vodeći autor studije Jana de Boniface, istraživač na odeljenju za molekularnu medicinu i hirurgiju na Institutu Karolinska, u Stokholmu.
Već je postignut određeni napredak u određivanju da li je uvek potrebno ekstenzivno uklanjanje limfe.
Odavno je poznato da ako se rak dojke u velikoj meri proširio unutar limfnih čvorova, uklanjanje tih čvorova je jedini izlaz za pacijenta.
Međutim, kada se ne sumnja na takvo širenje, lekari obično uklanjaju i testiraju samo nekoliko „stražarskih“ čvorova, da vide da li sadrže tragove raka dojke.
Ako ovo pokaže minimalne nalaze – na primer, jednu ćeliju raka ili kancerogene tačke koje su manje od dva milimetra – nije potrebna dalja ekscizija čvorova.
Ali šta ako biopsija čvora otkrije metastaze veće od 2 milimetra u jednom ili dva sentinel čvora?
Da bi pomogli da se razjasne stvari za pacijente sa takvim nalazima, de Boniface i njegove kolege su pratili rezultate za skoro 2.800 pacijenata sa rakom dojke iz pet zemalja. Svi su imali metastaze veće od 2 milimetra u jednom ili dva njihova sentinel čvora.
Otprilike polovina grupe je nasumično odabrana da se podvrgne potpunijem uklanjanju pazušnog čvora, dok su čvorovi za drugu polovinu pacijenata ostali neometani.
Svi pacijenti su takođe dobili post-hiruršku hemoterapiju i/ili terapiju zračenjem kako bi pomogli u uklanjanju zalutalih ćelija raka, primetio je švedski tim.
Oni navode da su u trećini svih slučajeva gde je izvršeno potpunije uklanjanje limfnih čvorova pronađeni znaci širenja raka.
Istraživači pretpostavljaju da se ovaj nivo metastaziranog raka dešavao u limfi žena koje nisu bile podvrgnute daljem uklanjanju limfnih čvorova.
Međutim, stopa recidiva raka dojke bila je približno jednaka za obe grupe.
To sugeriše da su hemoterapija/zračenje nakon operacije obično bili dovoljni da se izbore sa bilo kojim zalutalim karcinomom koji vreba u limfnim čvorovima svih pacijenata, rekao je tim iz Stokholma.
Postojala je loša strana odlučivanja za radikalnije uklanjanje limfe: 13% pacijenata koji su to uradili iskusilo je iscrpljujući limfedem, u poređenju sa samo 4% onih kojima su uklonjeni samo sentinalni čvorovi, pokazala je studija.
„Naša procena je da je bezbedno za pacijente da odustanu od aksilarne disekcije [odstranjivanja čvora] ako postoje najviše dve makrometastaze u sentinel limfnim čvorovima“, rekao je de Bonifas u saopštenju Karolinske.
„U ovim slučajevima, aksilarna disekcija se zamenjuje zračnom terapijom pazuha, što rezultira manje komplikacija vezanih za ruke, dodala je ona.
„Ovo je sada primenjeno u kliničkoj praksi u Švedskoj“, primetio je de Bonifas.
