Više od četvrtine ljudi koji žive sa bolešću migrene kaže da je ovo stanje dovelo do toga da izostaju iz škole ili rade duže od pet dana u periodu od tri meseca, pokazalo je istraživanje Univerziteta Otago u Velingtonu i Fondacije za migrenu Aotearoa New Zeland je pronašao.
Polovina od 530 ljudi koji su odgovorili na anketu izjavila je da nisu bili u mogućnosti da obavljaju kućne poslove, a skoro trećina je propustila porodične, društvene ili slobodne aktivnosti tokom tog perioda. Skoro polovina je ispunila kriterijume za tešku invalidnost.
To je prvo prijavljeno istraživanje ljudi koji žive sa migrenom u Aotearoa na Novom Zelandu. Nalazi su objavljeni danas u New Zealand Medical Journal.
Vodeći istraživač dr Fiona Imlah, viši naučni saradnik na Univerzitetskom odeljenju za javno zdravlje i suosnivač Fondacije za migrenu, kaže da migrena uzrokuje značajan nivo invaliditeta među Novozelanđanima, utičući na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, njihovu sposobnost za rad i druže se, i njihovi porodični životi.
Jedna od sedam osoba širom sveta pati od migrene, pri čemu ova bolest pogađa dva do tri puta više žena nego muškaraca. Smatra se da više od 640.000 Kivija živi sa ovim stanjem.
Skoro četvrtina onih koji su odgovorili na anketu (23%) imala je hroničnu migrenu, doživljavajući glavobolju 15 ili više dana u mesecu – najviši nivo invaliditeta i oštećenja. Od toga, 20% je imalo neprekidnu ili skoro kontinuiranu glavobolju (5% svih ispitanika), a još 22% je imalo glavobolju 24 ili više dana mesečno (5% svih ispitanika).
Oni koji su popunili anketu govorili su o životu sa značajnim nivoima bola koji mogu trajati satima ili danima. Jedan je komentarisao: „Ljudi ne razumeju strašni bol i misle, ‘to je samo glavobolja.’ Razmišljao sam da li mogu samo sebi da odsečem glavu da to prestane.“
Napadi migrene su ponekad bili praćeni iscrpljujućim i uznemirujućim simptomima, kao što su gubitak koherentnog govora, paraliza na jednoj strani tela, mučnina i povraćanje, poremećaj vida, pa čak i gubitak vida, i osetljivost na zvukove, svetlost, miris i dodir.
Koistraživačica Sue Garrett, viši predavač na Univerzitetskom odsjeku za primarnu zdravstvenu zaštitu i opštu praksu, kaže da migrena dovodi do anksioznosti i depresije, pri čemu ljudi koriste riječi kao što su ‘bijeda’ i ‘razorno’ da opišu uticaj stanja , i govoreći o tome da im to ‘uništava’ živote.
„Oni koji žive sa hroničnom migrenom opisuju da žive samo pola života, osećaju se izolovano, zarobljeno, usamljeno i beskorisno. Uobičajena tema je bio osećaj da migrena ‘krade (njihov) život.’ Ljudi su pričali o ‘izgubljenim danima’ i vremenu koje nikada ne mogu da vrate.“
Neki su rekli da ne mogu da rade ili uče zbog potrebe da mirno leže u krevetu nekoliko dana dok im napad migrene ne prođe, dok su drugi rekli da nisu u stanju da produktivno funkcionišu na poslu zbog kognitivnog oštećenja i umora.
Od onih koji bi mogli da rade, neki su rekli da su se oslanjali na lekove za akutne bolove da bi prošli, ili su spomenuli da imaju sreće što imaju fleksibilne radne rasporede kako bi mogli da smanje svoje sate kada im je potrebno.
Dr Imlah kaže da uprkos tome što skoro polovina ljudi sa migrenom ispunjava kriterijume za teški invaliditet, postojala je veoma ograničena finansijska podrška koja im je bila dostupna kroz beneficije za nezaposlene ili invalidnine. Podaci Ministarstva socijalnog razvoja iz juna 2022. pokazuju da je samo 0,3% radno sposobnih ljudi koji su u potrazi za poslom ili invalidninom imalo migrenu naveden kao uslov koji ograničava njihovu sposobnost za rad.
„Ovo je iznenađujuće, s obzirom na to koliko je migrena uobičajena i da je većina ispitanika u anketi izjavila da migrena negativno utiče na njihovu sposobnost za rad. U stvari, 29% je reklo da ili ne mogu da rade, ili mogu da rade samo skraćeno radno vreme“, kaže dr. Imlach.
Dr Imlah kaže da iako je migrena neurološko stanje sa genetskom osnovom koje se trenutno ne može „izlečiti“, mnogi ispitanici su potrošili velike količine truda, vremena, istraživanja i novca tražeći lek ili načine da smanje učestalost ili intenzitet napada migrene. .
„Ljudi žele da znaju šta uzrokuje ili pokreće napad i isprobavaju sve vrste dijeta i ograničenja. Međutim, istraživanje sada sugeriše da mnoge stvari za koje se smatralo da izazivaju napade migrene, kao što su određene namirnice kao što su sir ili čokolada, jaka svetla , buka ili jaki mirisi, verovatnije će biti rani simptomi predstojećeg napada“, nastavlja ona.
„Želeli bismo da ljudima bude lakše da pristupe tretmanima zasnovanim na dokazima i da budu u mogućnosti da primene sve one zdrave rutine oko dobrog jela, dovoljno sna i redovnog vežbanja koje su posebno važne za ljude sa migrenom.
Ona kaže da loše razumevanje stanja dovodi do stigme i povećanja stepena invaliditeta među ljudima sa migrenom, napominjući: „To je složeno stanje i veća podrška i svest o migreni jer je potrebno više od ‘samo glavobolje’, među javnošću i na radnim mestima. Prepoznavanje migrene kao invaliditeta omogućilo bi onima koji nisu u stanju da rade da pristupe beneficijama i dobiju finansijsku podršku za troškove lečenja, dok bi radna praksa koja pruža podršku smanjila stres na poslu i poboljšala produktivnost.“
Dr Imlah kaže da je potrebno više istraživanja da bi se razumela društvena i ekonomska cena migrene u Aotearoa na Novom Zelandu, uključujući njen uticaj na zdravstvene usluge i prednosti poboljšanog pristupa boljim opcijama lečenja.
„Globalno je poznato da je migrena bila nedovoljno istražena i nedovoljno finansirana mnogo decenija, ali stvari se popravljaju u drugim zemljama. Vreme je da Novi Zeland uhvati korak“, zaključuje ona.