Naučnici su otkrili da ponavljani, mali udarci u glavu mogu oštetiti krvne sudove u mozgu

Naučnici su otkrili da ponavljani, mali udarci u glavu mogu oštetiti krvne sudove u mozgu

Ponovljeni udarci u glave sportista koji se bave američkim fudbalom mogu oštetiti male krvne sudove mozga, prema istraživanju naučnika sa Univerziteta Dalhousie iz Centra za popravku mozga koji veruju da ovo oštećenje može doprineti disfunkciji mozga kod nekih sportista godinama nakon završetka igre.

Neuronaučnici su otkrili da se krvni sudovi mozga mogu oštetiti nizom malih udaraca, a ne nužno jednim, intenzivnim udarcem u glavu.

Na osnovu svojih studija na eksperimentalnim životinjama, oni pretpostavljaju da igrači čiji krvni sudovi ne zarastaju tokom vremena mogu razviti dugotrajnu upalu u mozgu i veći rizik od buduće moždane disfunkcije i degeneracije. To može uključivati mobilnost i emocionalne probleme, kao i kognitivni pad.

„Ishod mnogih malih povreda koje je igrač imao tokom cele sezone i nisu izazvali značajne simptome može da izazove oštećenje malih moždanih sudova“, kaže prof. Alon Fridman, koautor studije.

Istraživanje je bilo usredsređeno na krvno-moždanu barijeru (BBB) — oblogu krvnih sudova mozga koja blokira štetne supstance da uđu u mozak. Kada ta barijera procuri zbog povrede (ili drugih bolesti), molekuli iz krvi mogu prodreti u mozak i izazvati upalu koja može potkopati funkciju mozga.

Studiju, objavljenu u Clinical Journal of Sport Medicine, vodio je dr Fridman, Dennisova katedra za istraživanje epilepsije na Dalovom odeljenju za medicinsku neuronauku; dr Dejvid Klark, šef neurohirurgije u Zdravstvenoj upravi Nove Scotia; dr Kejsi Džons, stalni lekar u programu hitne medicine u Dalhauziju; i dr Lina Kaminski, postdoktorant u laboratoriji dr. Fridmana.

Poboljšanje bezbednosti igrača

Dr Džons, bivši fudbaler Dalhousie Tigera i stalni lekar u Dalovom odeljenju za hitnu medicinu, rekao je da je motivisan da sprovede istraživanje kako bi pronašao načine da poboljša bezbednost igrača.

„Kao neko ko se bavi američkim fudbalom skoro celog života, bila mi je čast sarađivati sa našim igračima, trenerima i osobljem kako bismo unapredili ovo novo istraživanje mozga i na kraju učinili igru koju svi volimo bezbednijom“, kaže on.

„Igrači su bili pravi šampioni u ovom poslu, omogućavajući nam da uradimo magnetnu rezonancu, krvne pretrage i druge intervencije koje oduzimaju mnogo vremena užurbanom životu studenta-sportiste.“

Rad je uključivao specijalizovane šlemove koji su korišćeni za praćenje udaraca u glavu kod 60 univerzitetskih fudbalera. Kacige je kupio Dalhousie Football 2019. godine uz pomoć kampanje projekta Dal.

Pet sportista koji su zadobili potres mozga tokom fudbalske sezone podvrgnuti su MR skeniranju da bi se otkrilo curenje BBB. Utvrđeno je da je curenje više povezano sa udarima u svim igrama i praksama koje su dovele do potresa mozga, a ne sa poslednjim udarom pre potresa.

Nalazi doprinose razumevanju potresa mozga, a takođe utiču na odluke o tome kada su igrači bezbedni da se vrate u igru.

„Na osnovu trenutnih smernica, sportisti sa potresom mozga mogu da se vrate u igru kada simptomi potresa nestanu“, kaže koautor dr Kamintski. „Verujemo da je ovo suboptimalna mera zdravlja mozga i da neuroimaging može pružiti tačniju indikaciju bezbednosti povratka u igru.

Autori naglašavaju da je njihovo istraživanje posmatrački pilot projekat, ali da nalazi ukazuju na to da je važno identifikovati igrače koji bi mogli biti ranjivi na blage povrede glave i mogu razviti buduće komplikacije.

„Ako ih možemo rano identifikovati, onda ih možemo lečiti pre nego što razviju teške komplikacije“, kaže dr Fridman.