Nova procena globalne prevalencije ADHD-a kod odraslih sugeriše da bi ovo stanje moglo biti češće nego što se ranije mislilo. Ovo verovatno objašnjava nedavni i upitni porast dijagnostikovanih odraslih osoba.
Međunarodni tim istraživača ispitao je 57 studija, sa ukupno 21 milion učesnika i otkrio da oko 180 miliona odraslih verovatno ima ADHD.
Ja sam jedan od tih ljudi. Ranije ove godine dobio sam dijagnozu ADHD-a u mladoj dobi od 38 godina.
„Fokusiranje na ADHD kod odraslih je kritična briga za javno zdravlje, jer ako se ne leči može dovesti do dugoročnih društvenih, fizičkih i mentalnih zdravstvenih izazova“, kaže epidemiolog sa Univerziteta Curtin Rosa Alati.
Nažalost, ljudi sa ADHD-om imaju tri puta veću verovatnoću da će sebi oduzeti život od opšte populacije.
Kao i mnogim drugima, dijagnostikovana mi je anksioznost, a kasnije i depresija, jer se činilo da moji napori da potražim stručnu pomoć nikada nisu pružili više od privremenog rešenja.
Najproblematičnija manifestacija za mene poslednjih godina je hronična nesanica, koja pogađa skoro polovinu odraslih osoba sa ADHD-om. A kada san nestane, svaki drugi simptom se naravno pogoršava.
„Nekoliko faktora doprinosi zapanjujućoj činjenici da velika većina odraslih ne prima odgovarajući tretman, uključujući ograničenu pažnju, ograničen pristup specijalizovanoj nezi, dijagnostičke izazove i varijacije u opcijama lečenja“, objašnjava psihijatar i epidemiolog sa Univerziteta Curtin Getinet Aiano.
Čak iu Australiji – zemlji koja se ponosi time što ima jedan od najboljih medicinskih sistema na svetu – čekao sam više od godinu dana na termin.
Posle svih značajnih napora potrebnih da se dobije medicinska dijagnoza, deo mene još uvek ne veruje u to. Verovatno zato što su mnogi od nas odrasli misleći da je ADHD samo hiperaktivna inkarnacija deteta i internalizovana stigmatizacija simptoma.
Ne, ne mogu do kraja života da objasnim zašto ne mogu da se setim da jednostavno zatvorim ormare u kuhinji, i verujte mi, do n-tog slučaja moljaca iz špajza koji napadnu moju hranu, više sam frustriran zbog toga nego iko drugo!
„ADHD je obično povezan sa decom, ali može uticati na bilo koju starosnu grupu“, kaže Ajano.
U stvari, postoji nekoliko načina na koje se ova loše nazvana neurorazvojna razlika može predstaviti. Ajano i pregled tima otkrili su da većina odraslih, poput mene, ima nepažljiv tip. Zatim sledi poznatiji hiperaktivni oblik i tip koji ne ispoljava ni jedan ni drugi skup simptoma češće (kombinovano).
Zvanični dijagnostički alati zasnovani su na hiperaktivnoj prezentaciji kod dece, zbog čega su mnogi od nas promašeni ranije u životu.
Ovo nije mali problem – neliječenje ADHD-a u detinjstvu je jedan od nekoliko faktora koji doprinose verovatnoći da ADHD opstane u odraslom dobu – kako autori opisuju u svom radu.
Istraživanja pokazuju da trenutni tretmani, iako je malo verovatno da će ublažiti sve simptome, poboljšavaju dugoročne ishode za osobe sa ADHD-om.
Moja hiperaktivnost se više manifestuje kao internalizovana anksioznost nego bilo šta fizičko. Štaviše, nepažljiv ADHD ne znači da obično ne mogu da obratim pažnju. Naprotiv, razlog zbog kojeg mogu da pišem i što sam dobro prošao u školi je moja sposobnost da se hiperfokusiram na stvari koje me zanimaju, do te mere da zaboravim da vreme postoji i da sam čovek koji još uvek treba da jede i pije.
Mnogo zlonamerni lekovi, kojima još uvek nedostaju podaci o dugoročnoj efikasnosti i bezbednosti, kao i terapija koja zapravo objašnjava moje razlike u mozgu, izuzetno pomažu. Nisam ovako dobro spavao godinama!
Prevalencija ADHD-a ne odgovara zdravstvenim resursima koje dobija u poređenju sa sličnim preovlađujućim stanjima, ističu Ajano i tim. Međutim, upozoravaju da su njihovi zaključci i dalje samo procena jer nisu svi članci koje su koristili u svojoj recenziji bili jasni u pogledu njihovih metoda.
Međutim, nadamo se da će njihov rad promovisati veće razumevanje kako bi više nas moglo ranije da dobije pomoć koja nam je potrebna.
„[Pregled] ne samo da je bacio svetlo na značajnu prevalenciju ADHD-a među odraslima, već pokazuje i strašnu potrebu za većom svešću, dijagnozom i upravljanjem ovim stanjem u odraslom dobu“, zaključuje Ajano.
