Sa depresijom koja pogađa oko 1 od 10 nas u nekom trenutku tokom našeg života, potreba za novim i poboljšanim tretmanima je glavni prioritet za istraživače – i čini se da bi stimulacija kičmene moždine mogla biti jedan od načina da stručnjaci istraže.
Tim predvođen istraživačima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sinsinatiju osmislio je pilot kliničko ispitivanje u kojem je mala crna kutija postavljena na kičmenu moždinu 20 dobrovoljaca sa depresijom, sa jednom elektrodom na leđima i jednom na desnom ramenu.
Kutija je zatim isporučila posebno prilagođeno električno zujanje niskog nivoa polovini volontera, tokom tri sesije nedeljno tokom osam nedelja. Pokazalo se da ovo ima veći efekat na simptome depresije nego drugačije, ‘placebo’ davanje drugoj polovini dobrovoljaca.
„Smatra se da stimulacija kičmene moždine pomaže mozgu da se modulira kako bi trebalo tako što smanjuje buku ili smanjuje hiperaktivnu signalizaciju koja može biti prisutna tokom depresivnog sindroma“, kaže neuronaučnik Francisco Romo-Nava, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sinsinatiju. .
Prethodna istraživanja su pokazala da kičmena moždina neprestano vraća informacije mozgu o tome šta se dešava u telu i da to može uticati na emocije i raspoloženje.
Istraživači pretpostavljaju da bi ovaj put informacija mogao biti preopterećen u nekim slučajevima depresije. Hronični stres, na primer, može sagoreti sistem svojom konstantnom signalizacijom, što dovodi do negativnih reakcija u mozgu.
Za potrebe ove studije korišćena je transkutana spinalna stimulacija jednosmernom strujom (tsDCS), za koju je ranije pokazano da pomaže u regulisanju električne aktivnosti neurona u mozgu kada se primeni na kožu glave.
Ovde na neurone u mozgu nije direktno uticao signal koji se primenjuje. Umesto toga, pokazano je da dostižu sivu materiju kičme, što bi onda imalo uticaj na aktivnost mozga – ili je barem takva teorija.
„Nije struja ta koja stiže do mozga, već promena signala tada ima efekta“, kaže Romo-Nava. „Ova studija nije dovoljna da dokaže sve ove komponente hipoteze, ali mislimo da je to odličan početak.“
Ovo je u velikoj meri bila istraživačka studija, koja je postavljala temelje za buduća istraživanja: relativno mali broj učesnika je bio uključen, a istraživači nisu duboko razmatrali biološke mehanizme koji izazivaju promenu simptoma depresije.
Međutim, u ovim početnim rezultatima ima dovoljno da pokažu da je to pristup koji vredi slediti. Zabeleženi su samo manji neželjeni efekti, uključujući crvenilo kože i privremene senzacije svraba i peckanja.
„Mislimo da je veza između mozga i tela neophodna za psihijatrijske poremećaje“, kaže Romo-Nava.
„Mnogi simptomi poremećaja raspoloženja ili poremećaja u ishrani ili anksioznih poremećaja imaju veze sa onim što bi se moglo protumačiti kao disregulacija u ovoj interakciji između mozga i tela.“
