Nedavna studija objavljena u časopisu Nature Mental Health pokazuje da je zdrava, uravnotežena ishrana povezana sa superiornim zdravljem mozga, kognitivnim funkcijama i mentalnim blagostanjem. Studija, koja uključuje istraživače sa Univerziteta Varvik, baca svetlo na to kako naše preferencije u hrani ne samo da utiču na fizičko zdravlje već i značajno utiču na zdravlje mozga.
Analizirani su izbori ishrane velikog uzorka od 181.990 učesnika iz UK Biobank i niz fizičkih procena, uključujući kognitivne funkcije, metaboličke biomarkere u krvi, snimanje mozga i genetiku – otkrivajući nove uvide u vezu između ishrane i opšteg dobrog zdravlja. biće.
Preference u hrani svakog učesnika prikupljene su putem onlajn upitnika, koji je tim kategorisao u 10 grupa (kao što su alkohol, voće i meso). Vrsta veštačke inteligencije koja se zove mašinsko učenje pomogla je istraživačima da analiziraju veliki skup podataka.
Uravnotežena ishrana je bila povezana sa boljim mentalnim zdravljem, superiornim kognitivnim funkcijama i još većim količinama sive materije u mozgu – povezane sa inteligencijom – u poređenju sa onima sa manje raznolikom ishranom.
Studija je takođe naglasila potrebu za postepenim modifikacijama u ishrani, posebno za pojedince koji su navikli na veoma ukusnu, ali nutritivno manjkavu hranu. Polaganim smanjenjem unosa šećera i masti tokom vremena, pojedinci mogu prirodno težiti zdravijim izborima hrane.
Genetski faktori takođe mogu doprineti povezanosti između ishrane i zdravlja mozga, veruju naučnici, pokazujući kako kombinacija genetskih predispozicija i izbora načina života oblikuje blagostanje.
Glavni autor, profesor Jianfeng Feng, Univerzitet u Vorviku, naglasio je važnost uspostavljanja preferencija zdrave hrane u ranom životu. On je rekao: „Razvijanje zdrave uravnotežene ishrane od najranijeg uzrasta je ključno za zdrav rast. Da bi podstakli razvoj zdrave uravnotežene ishrane, i porodice i škole treba da ponude raznovrsnu ponudu hranljivih obroka i da neguju okruženje koje podržava njihov fizički i Mentalno zdravlje.“
Govoreći o širim implikacijama istraživanja, profesor Feng je naglasio ulogu javne politike u promovisanju pristupačnih i pristupačnih opcija zdrave ishrane.
„Pošto na izbor ishrane može uticati socioekonomski status, ključno je osigurati da to ne ometa pojedince da usvoje zdrav, uravnotežen profil ishrane“, rekao je on.
„Sprovođenje pristupačne politike hranljive hrane je od suštinskog značaja za vlade da osnaže širu javnost da donosi informisane i zdravije izbore u ishrani, čime se promoviše opšte javno zdravlje.
Koautor Vei Čeng, Univerzitet Fudan, dodao je: „Naši nalazi naglašavaju povezanost između obrazaca ishrane i zdravlja mozga, podstičući na zajedničke napore u promovisanju svesti o ishrani i negovanju zdravijih navika u ishrani među različitim populacijama.
Dr Richard Pemberton, sertifikovani životni lekar i lekar opšte prakse, Hekagon Health, koji nije bio uključen u studiju, prokomentarisao je: „Ovo uzbudljivo istraživanje dalje pokazuje da loša ishrana štetno utiče ne samo na naše fizičko zdravlje, već i na naše mentalno zdravlje i zdravlje mozga. Studija podržava potrebu za hitnim merama vlade za optimizaciju zdravlja naše dece, štiteći buduće generacije, takođe se nadamo da će ovo pružiti dodatne dokaze koji će nas sve motivisati da donesemo bolje životne izbore, da poboljšamo svoje zdravlje i smanjimo rizik od razvoja hroničnih bolesti.
