Prema novom istraživanju, oni koji piju kafu imaju mnogo manji rizik od ponovnog rasta kancerogenih tumora u crevima.
Opservaciona studija među 1.719 ljudi u Holandiji otkrila je da pacijenti sa kolorektalnim karcinomom koji doje najmanje dve šoljice joe dnevno imaju manju verovatnoću da će se u budućnosti ponoviti. Činilo se da ispijanje nekoliko šoljica dnevno smanjuje njihove šanse za ranu smrt.
To je važilo za pacijente koji boluju od svih osim od najnovijih stadijuma raka creva, koji su isključeni iz analize.
Danas se rak creva ponovo pojavljuje nakon lečenja kod čak 30 odsto pacijenata, što znači da bi, ako se nedavni nalazi iz Holandije mogu potvrditi u većim studijama, kafa jednog dana mogla biti prepoznata kao lek koji menja život nekim pacijentima sa rakom.
U poređenju sa pacijentima sa kolorektalnim karcinomom koji su pili manje od dve šoljice kafe dnevno, oni uključeni u studiju koji su pili najmanje pet šoljica dnevno imali su 32 procenta manje šanse da im se bolest vrati u narednih šest godina ili otprilike.
Tokom tog istog vremenskog perioda, takođe je postojala primetna veza između toga koliko kafe je pacijent popio i njihovog rizika od smrti iz bilo kog razloga, prema međunarodnom timu istraživača, predvođenim naučnicima sa Univerziteta Vageningen u Holandiji.
Tri do pet šoljica kafe dnevno bilo je povezano sa najvećim smanjenjem smrtnosti od svih uzroka – dostigavši maksimum od otprilike 29 procenata u poređenju sa onima koji su pili manje od dve šoljice. Ali nakon više od pet šoljica dnevno, taj vrhunac je pao.
Rezultati sugerišu da ispijanje što više kafe ne poboljšava šanse za pacijente sa rakom, a moglo bi čak imati i negativne posledice po druge aspekte njihovog zdravlja. Čini se da postoji slatka tačka kojoj treba težiti.
Studija u Holandiji je jedna od prvih koja je razmatrala kako ispijanje kafe utiče na stope recidiva kod pacijenata sa rakom creva, a ne samo na njihovu stopu preživljavanja.
Jedina druga studija koja je istraživala ovo pitanje nije pronašla povezanost između ispijanja kafe i recidiva raka. Ali fokusirala se samo na pacijente sa rakom debelog creva III stadijuma, dok je nedavna studija u Holandiji razmatrala stadijume raka creva od I do III.
Nažalost, specifični uzroci smrti nisu mogli da se procene sa dostupnim podacima, tako da je nemoguće reći da li stope preživljavanja među onima koji piju kafu u Holandiji smanjuju rizik od umiranja posebno od raka creva, ili postoji još jedan zaštitni efekat.
Neke studije su, na primer, povezale moćna antioksidativna svojstva kafe sa poboljšanim kardiovaskularnim ishodima. Druga istraživanja sugerišu da bi piće moglo da zaštiti od nekih vrsta raka kože, raka jetre, raka materice, raka prostate ili čak oralnog raka.
„Mehanizmi koji leže u osnovi potencijalnih prednosti konzumiranja kafe za recidiv [kolorektalnog karcinoma] tek treba da budu u potpunosti razjašnjeni“, pišu epidemiolog Abisola Ojeler i kolege.
Većina dosadašnjih istraživanja bila je isključivo posmatračka, ali veza između kafe i dužeg životnog veka pronađena je u nekoliko drugih delova sveta.
Studija iz 2018. u SAD je, na primer, otkrila da kolorektalni pacijenti koji su pili više od četiri šoljice kafe dnevno imaju 30 odsto manji rizik od smrtnosti od svih uzroka u poređenju sa onima koji uopšte nisu pili kafu.
Ista studija je takođe otkrila da konzumiranje više od četiri šoljice kafe dnevno smanjuje rizik od smrtnosti do 54 odsto među pacijentima sa bilo kojim stadijumom kolorektalnog karcinoma, uključujući i najnaprednije slučajeve.
„Naš nalaz o smrtnosti od svih uzroka bio je sličan…“, pišu Oieler i kolege, „bez obzira na potencijalne razlike u tehnikama pripreme i serviranja kafe“.
Standardna šoljica kafe u Holandiji, na primer, je otprilike upola manja od one koju biste pronašli u SAD.
Možda kafa ima ovo snažno terapeutsko dejstvo jer aktivira metaboličke puteve koji smanjuju oksidativni stres. Ili možda menja mikrobiom creva da bi nekako sprečio proliferaciju raka u crevima. Jačanje moći jetre može biti još jedan način da kafa poboljšava borbu organizma protiv raka.
Potrebna je dalja istraga.
„Iako ne možemo zaključiti o uzročno-posledičnoj vezi u našoj opservacionoj studiji“, zaključuju autori holandske studije, „naši nalazi bi mogli da informišu buduće interventne studije i pruže dokaze za razvoj smernica za pacijente [kolorektalnog karcinoma]“.
