DUNCANSVILLE – Istraživači traže hiljade volontera u SAD i Evropi da testiraju prvu potencijalnu vakcinu protiv lajmske bolesti u poslednjih 20 godina – u nadi da će se bolje boriti protiv pretnje koju prenose krpelji, prenosi AP.
Lajm je sve veći problem, sa porastom broja slučajeva i zagrevanjem vremena koje pomaže krpeljima da prošire svoje stanište. Iako je vakcina za pse odavno dostupna, jedina lajmska vakcina za ljude povučena je sa američkog tržišta 2002. godine zbog nedostatka potražnje, ostavljajući ljudima da se oslanjaju na sprej protiv buba i provere krpelja.
Sada Pfizer i francuska biotehnološka kompanija Valneva imaju za cilj da izbegnu prethodne zamke u razvoju nove vakcine kako bi zaštitili i odrasle i decu od 5 godina od najčešćih sojeva Lajma na dva kontinenta.
„Mislim da nije bilo takvog priznanja ozbiljnosti lajmske bolesti“ i koliko ljudi ona pogađa poslednji put, rekla je za Asošijeted pres šef za vakcine kompanije Pfizer Analiesa Anderson.
Robert Tervilliger, strastveni lovac i planinar, bio je prvi u redu u petak kada je studija otvorena u centralnoj Pensilvaniji. Video je da mnogi prijatelji dobijaju Lajma i umoran je od razmišljanja da li će mu se od sledećeg ujeda krpelja razboljeti.
„Uvek je briga, znaš? Naročito kada sedite na drvetu i lovite i osetite da nešto puzi po vama“, rekao je Terviliger (60) iz Vilijamsburga u Pensilvaniji. „Morate biti veoma, veoma oprezni.“
Koliko tačno lajmska bolest pogađa nije jasno. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode evidenciju osiguranja koja ukazuje da se 476.000 ljudi leči od Lajma u SAD svake godine. Pfizerov Anderson je ocenio da je u Evropi godišnje zaraženo oko 130.000.
Crnonogi krpelji, koji se nazivaju i jelenji krpelji, nose bakterije koje izazivaju Lajm. Infekcija u početku izaziva umor, groznicu i bol u zglobovima. Često – ali ne uvek – prvi znak je crveni, okrugli osip.
Rano lečenje antibioticima je ključno, ali ljudima može biti teško da razaznaju da li su ih ugrizli krpelji, neki mali poput igle. Nezdravljeni lajm može izazvati ozbiljan artritis i oštetiti srce i nervni sistem. Neki ljudi imaju dugotrajne simptome čak i nakon lečenja.
Većina vakcina protiv drugih bolesti deluje nakon što su ljudi izloženi klici. Lajmska vakcina nudi drugačiju strategiju – radi se korak ranije kako bi se sprečilo prenošenje infekcije ubodom krpelja, rekao je dr Geri Vormser, stručnjak za Lajm na medicinskom koledžu u Njujorku koji nije uključen u novo istraživanje.
Kako? Cilja na „protein spoljašnje površine“ lajmske bakterije zvane OspA koja je prisutna u crevima krpelja. Procenjuje se da krpelj mora da se hrani nekim oko 36 sati pre nego što se bakterija proširi na žrtvu. To kašnjenje daje vremena da antitela koja krpelj proguta iz krvi vakcinisane osobe napadnu klice na samom izvoru.
U malim studijama u ranoj fazi, Pfizer i Valneva su prijavili da nema bezbednosnih problema i dobar imunološki odgovor. Najnovija studija će testirati da li vakcina, nazvana VLA15, zaista štiti i da li je bezbedna. Kompanije imaju za cilj da zaposle najmanje 6.000 ljudi u oblastima koje su sklone Lajmu, uključujući severoistok SAD plus Finsku, Nemačku, Holandiju, Poljsku i Švedsku.
Oni će dobiti tri injekcije, bilo vakcinu ili placebo, od sada do sezone krpelja sledećeg proleća. Godinu dana kasnije, dobiće jednu dodatnu dozu.
„Zaista gledamo nešto što je sezonska vakcina“, rekao je Anderson, tako da ljudi imaju visoke nivoe antitela tokom meseci kada su krpelji najaktivniji.
Volonteri mogu da budu stari od 5 godina i trebalo bi da budu pod visokim rizikom jer provode dosta vremena u oblastima zaraženim krpeljima, kao što su planinari, kamperi i lovci, rekao je dr Alan Kivic koji vodi jednu od lokacija za istraživanje u Altoona Centru za Klinička istraživanja u Dankansvilu, Pensilvanija.
U njegovoj sopstvenoj praksi, „ne prođe nijedan dan da neko ima zabrinutost zbog lajmske bolesti, možda da ima lajmsku bolest“, rekao je Kivic.
Ovaj novi kandidat se razlikuje od prethodne lajmske vakcine koju je GlakoSmithKline izbacio sa tržišta 2002. godine usred kontroverzi i niske prodaje. Sa oko 75% efikasnosti, ta stara lajmska injekcija dobila je mlaku podršku stručnjaka za vakcine, nije testirana na deci i izvukla je nepotkrijepljene izveštaje o neželjenim efektima povezanim sa zglobovima.
Dok nova vakcina Pfizer-Valneva takođe cilja na OspA protein, projektovana je nešto drugačije od svog prethodnika i takođe cilja na šest sojeva Lajma u SAD i Evropi umesto samo jednog.
Pfizer studija će obuhvatiti dve sezone da bi se dobili odgovori – ali to nije jedino istraživanje novih načina za sprečavanje Lajma. Naučnici Univerziteta u Masačusetsu rade na alternativi vakcine, snimcima unapred napravljenih antitela za borbu protiv Lajma.
Istraživači sa Univerziteta Jejl su u ranoj fazi dizajniranja vakcine koja prepoznaje pljuvačku krpelja – što je u testiranju na životinjama izazvalo reakciju kože koja je otežala krpeljima da se drže i hrane.
Pošto različite vrste krpelja nose mnoge bolesti osim Lajma, na kraju „svi se nadamo vakcini za prevenciju ujeda krpelja“, rekao je Vormser.
