Broj ljudi mlađih od 50 godina sa dijagnozom raka creva se poslednjih decenija povećava alarmantnom brzinom. Dve nove studije sa Univerziteta Flinders sugerišu da ovaj brzi porast može biti posledica promena u navikama u ishrani.
„Identifikovali smo mnoge direktne veze između lošeg izbora ishrane i karcinoma organa za varenje“, objašnjava epidemiolog za ishranu Iohannes Melaku.
„Nezdravi obrasci ishrane, obeleženi velikom potrošnjom crvenog i prerađenog mesa, brze hrane, rafinisanih žitarica, alkohola i slatkih pića, predstavljaju zabrinjavajuću vezu sa povećanim rizikom od karcinoma gastrointestinalnog trakta.
Odgovoran za 1 od 3 smrti od raka širom sveta, karcinom gastrointestinalnog trakta (GT) može se pojaviti praktično bilo gde u digestivnom sistemu, od grla do želuca, pankreasa, creva, rektuma i anusa.
Epidemiolog Zegeie Abebe i njegove kolege pregledali su istraživanja o obrascima ishrane i karcinomima GT, identifikujući 28 prihvatljivih studija za dalju analizu. Iako su postojale neke kontradikcije između pojedinačnih istraživanja, studije su zajedno sugerisale da zdravi obrasci ishrane generalno smanjuju rizik od raka.
Neki od istog tima su takođe analizirali podatke od 97.561 osobe i otkrili da su oni koji su imali ishranu sa visokim sadržajem vlakana i nezasićenih masti imali manje šanse da razviju kolorektalni rak. Predviđa se da će ovaj rak ubiti 1,6 miliona ljudi 2040. godine.
„S obzirom na sve veći broj karcinoma organa za varenje, kao što je rak creva, koji se dijagnostikuje širom sveta i sve više kod ljudi mlađih od 50 godina, vreme je za akciju da zaštitimo zdravlje organa za varenje ljudi“, objašnjava Melaku.
„Naše studije pokazuju da obrazovanje o ishrani i promovisanje zdravih obrazaca ishrane mogu biti ključni u smanjenju rizika od raka GT i poboljšanju ishoda pacijenata.
Kao sistematski pregled opservacionih studija, analiza ne može da razlikuje uzrok od posledice, ali na osnovu prošlih istraživanja, tim sumnja da mehanizmi koji stoje iza ishrane i veza raka uključuju procese upale, kao i interakcije kroz naš mikrobiom.
Namirnice bogate antioksidansima kao što su bobičasto voće, lisnato povrće, voće, povrće, bademi, orasi, laneno seme, kurkuma, đumbir, beli luk, citrusi, masna riba i šareno povrće su antiinflamatorni. Dok su crveno meso, slatka pića i rafinisani ugljeni hidrati, poput onih u belom hlebu, zapaljivi. Takođe mogu povećati insulinsku rezistenciju.
„Rezistencija na insulin povećava rizik od raka kroz aktivaciju insulinskog faktora rasta 1“, pišu Abebe i tim.
Njihovi nalazi podržavaju globalne smernice za zdravu ishranu, ponavljajući druga istraživanja koja pokazuju da su dijete pune nezdrave hrane i crvenog mesa loše za naše zdravlje. Iznova i iznova, dijete koje se fokusiraju na sveže voće i povrće povezuju se sa boljim zdravstvenim rezultatima.
„Iako su naši rezultati obećavajući, potrebno je uraditi više posla sa većim fokusom na ishranu u kliničkim okruženjima koristeći nutritivne biomarkere da bi se bolje razumela veza između ishrane i raka gastrointestinalnog trakta“, kaže epidemiolog Ejmi Rejnolds.
„Moramo da razumemo kako različiti obrasci ishrane mogu uticati na rizik od razvoja karcinoma digestivnog trakta. Takođe želimo da vidimo povećanje obrazovanja o zdravoj ishrani što bi moglo dovesti do boljih zdravstvenih ishoda za one koji su u riziku od karcinoma GT.“
Ovo istraživanje je objavljeno u European Journal of Nutrition and Nutrition Revievs.
