Dok većina roditelja dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta nastoji da svojoj deci pruži uravnoteženu, hranljivu ishranu, neke od njihovih strategija za promovisanje zdrave ishrane mogu imati suprotne rezultate, pokazuje nacionalna anketa.
Najbolji primer iz izveštaja: Tri od pet roditelja prilagođavaju obroke ako njihovo dete ne voli ono što svi drugi jedu.
U međuvremenu, jedan od osam roditelja zahteva od dece da jedu sve što im je na tanjiru, prema Nacionalnoj anketi o zdravlju dece C.S. Mott dečije bolnice Univerziteta u Mičigenu. I dok samo svaki treći veruje da je standardna američka ishrana zdrava za decu, malo njih je probalo alternativne, potencijalno hranljivije menije kod kuće.
„Hranjenje male dece može biti teško zbog opšte izbirljivosti, oklevanja da probate nepoznatu hranu i stalnog razvoja preferencija u hrani“, rekla je kodirektor Mott Poll-a i pedijatar Mott-a Suzan Vulford, dr.
„Predškolsko i osnovno doba je važno vreme za uspostavljanje obrazaca zdrave ishrane. Ipak, zabrinutost roditelja o tome da li njihovo dete jede dovoljno ili da li dobija hranljive materije koje su im potrebne može ih navesti da usvoje prakse koje zapravo sabotiraju njihove napore da dobiju da deca imaju zdrave navike u ishrani kratkoročno i dugoročno.“
Nacionalno reprezentativni izveštaj zasnovan je na 1.083 odgovora roditelja dece uzrasta od 3 do 10 godina anketiranih u februaru.
Samo trećina roditelja smatra da je standardna američka ishrana zdrava u poređenju sa polovinom onih koji, čini se, rangiraju Mediteran više u nutritivnoj vrednosti. Ipak, malo ko je probao alternativne dijete za svoje dete.
„Roditelji mogu prepoznati da standardna ishrana u SAD uključuje velike količine zasićenih masti, dodatih šećera, natrijuma i rafinisanih ugljenih hidrata, što može da stvori višak kalorija iznad nutritivnih potreba i doprinese zdravstvenim problemima“, rekao je Vulford.
„Međutim, uprkos ovom priznanju i dokazima koji ukazuju na to da druge opcije ishrane mogu pomoći da se izbegnu mnoge bolesti, samo oko 9% je probalo mediteransku ishranu za svoju decu, a manje njih je pokušalo da svojoj deci da vegetarijansku ishranu.
Roditelji bi trebalo da obezbede da deca i dalje dobijaju adekvatnu ishranu ako probaju dijete koje eliminišu određene kategorije hrane, dodaje ona. Dijeta koja ograničava životinjske proizvode, na primer, zahtevaće alternativne izvore proteina kao što su zamene za meso, tofu ili mahunarke za decu.
I dok su ketogene dijete postale popularne među odraslima, one uglavnom nisu prikladne za decu.
Petnaest odsto roditelja kaže da je njihovo porodično pravilo da deca završe ono što im je na tanjiru, dok više od polovine kaže da deca moraju da probaju nešto od svega, a nešto manje od trećine kaže ne desertu ako obroci ostanu nedovršeni.
Ali roditelji koji pokušavaju da nateraju decu da jedu mogu podstaći porcije koje prevazilaze osećaj sitosti, upozorava Vulford.
„Zahtevanje da deca pojedu sve što im je na tanjiru ili uskraćivanje deserta osim ako se ne pojedu sva druga hrana, može dovesti do prekomerne konzumacije, posebno ako su porcije prevelike za uzrast deteta“, rekla je ona.
Ona se slaže sa preporukom da „roditelji obezbeđuju, a dete odlučuje“. Ovo čini roditelje odgovornim za pružanje zdravih opcija, dok omogućava deci da odaberu koju hranu će jesti i količinu koju žele da konzumiraju.
Šezdeset procenata roditelja će napraviti nešto odvojeno ako njihovo dete ne voli hranu koja je na stolu – a to često dovodi do manje zdrave alternative, kaže Vulford.
„Umesto da dozvoljavaju detetu da odabere alternativni meni, roditelji treba da obezbede uravnotežen obrok sa najmanje jednom opcijom koju je njihovo dete obično spremno da jede“, rekla je ona.
„Onda ako njihovo dete odluči da ne jede, roditelji ne bi trebalo da brinu jer to neće naneti nikakvu štetu zdravoj deci i veća je verovatnoća da će jesti opcije predstavljene tokom sledećeg obroka.
Ona ističe da deca uče kroz gledanje i imitiranje, pa je za roditelje korisno da modeliraju zdravu ishranu kroz dobro izbalansiranu ishranu dok sazrevaju navike u ishrani i ukusi njihovog deteta.
Izbegavanje grickalica između obroka takođe može pomoći deci da imaju bolji apetit i povećaju spremnost da jedu ponuđenu hranu.
Roditelji opisuju svoje najveće izazove u osiguravanju zdrave ishrane jer je dete izbirljivo u jelu, što je veća cena zdrave hrane i otpada od hrane. Manje ih kaže da nemaju vremena za pripremu zdrave hrane.
Skoro svi ispitani roditelji navode da su pokušali da nateraju svoje dete da jede povrće kao deo zdrave ishrane, kao što je serviranje povrća svakog dana, popravljanje povrća kako njihovo dete voli, probanje povrća koje njihovo dete ranije nije jelo i dopuštanje deci izaberite povrće u prodavnici.
Drugi uključuju decu u pripremu povrća, skrivaju povrće u drugoj hrani ili nude nagradu za doradu povrća.
„Nije iznenađujuće da su roditelji rekli da su izbirljivost i naterati decu da jedu povrće među glavnim izazovima tokom obroka“, rekao je Vulford.
„Roditelji bi trebalo da pokušaju da uključe decu u odluke o obroku, da izbegavaju pritisak na potrošnju hrane i da pruže niz zdravih opcija za svaki obrok kako bi deca osećala više kontrole.
Veličina porcije je ključna za smanjenje rizika od gojaznosti u detinjstvu, ali roditeljima može biti teško da „odmere“ porciju za dete.
U određivanju veličine porcije za svoje dete, skoro 70% anketiranih roditelja daje svom detetu nešto manje od odraslih u porodici, dok manji broj dozvoljava svom detetu da bira koliko će uzeti, koristiti unapred određene porcije iz paketa ili svom detetu dati iste porcije kao odrasli .
Vulford preporučuje roditeljima da traže izvore za pomoć. Američko ministarstvo poljoprivrede, na primer, obezbeđuje vizuelni prikaz pod nazivom „Moja ploča“ koji može pomoći roditeljima da procene preporučeni balans glavnih grupa hrane i nudi smernice za procenu veličine porcije.
Kada kupuju namirnice ili planiraju obroke, anketirani roditelji kažu da pokušavaju da ograniče količinu određene hrane kako bi pomogli svom detetu da održi zdravu ishranu, pri čemu više od polovine ograničava hranu sa dodatkom šećera i prerađenu hranu.
Ali može biti teško identifikovati nezdravu hranu. Dodati šećeri ili prerada mogu biti prisutni u hrani koja se prodaje ili pakuje kao zdrava, kaže Vulford.
Roditelji treba da čitaju etikete, izbegavajući marketing na prednjoj strani pakovanja i umesto toga fokusirajući se na detalje na poleđini. Trebalo bi da obrate posebnu pažnju na informacije o ishrani i liste sastojaka — posebno ako su dugačke sa neprepoznatljivim artiklima — kao i na natrijum, dodatog šećera i masti.
Vulford takođe podstiče uključivanje dece u obilaske namirnica, provode vreme u odeljku za proizvode i pitajući ih šta bi voleli da probaju.
„Zamolite ih da pomognu u odabiru najzdravijih opcija, ne onih koje se obavezno direktno reklamiraju deci, već namirnica koje su voljni da probaju, a koje imaju manje šećera, masti i soli“, rekla je ona.
„Provedite većinu vremena u odeljku za proizvode i pokušajte da bude zabavno tako što ćete možda izabrati nove opcije iz različitih delova sveta koje ranije nisu probali.“
