Sada možemo čuti kako jedan od najvećih i najstarijih živih organizama na Zemlji šapuće sa podrhtavanjem miliona listova koji odzvanjaju njegovim korenima.
Šuma napravljena od jednog stabla poznatog kao Pando („Širim se“ na latinskom) ima 47.000 stabljika (sve sa istim DNK) koje niču iz zajedničkog korenovog sistema preko 100 hektara (40 hektara) Jute.
Ovde je ovaj usamljeni mužjak drhtave jasike (Populus tremuloides) postepeno izrastao u masivnih 6.000 metričkih tona života, čineći ga najvećim živim organizmom na svetu u smislu mase.
Posle možda 12.000 godina života na Zemlji, ova ogromna biljka, čije stabljike nalik drvetu uzdižu do 24 metra (80 stopa), sigurno ima mnogo toga da kaže. A snimci objavljeni ove godine nam omogućavaju da ga ‘čujemo’ kao nikada ranije.
„Nalazi su primamljivi“, rekao je Lens Odit, osnivač Friends of Pando, kada je projekat predstavljen u maju.
„Iako je počelo kao umetnost, vidimo ogroman potencijal za korišćenje u nauci. Vetar, pretvoren u vibraciju (zvuk) i putujući korenskim sistemom, takođe bi mogao da otkrije unutrašnje funkcionisanje Pandovog ogromnog skrivenog hidrauličkog sistema na nedestruktivan način.“
Umetnik zvuka Džef Rajs eksperimentalno je postavio hidrofon u udubljenje na dnu grane i zavukao ga do korena drveta, ne očekujući da će mnogo čuti.
„Hidrofonima nije potrebna samo voda da bi radili“, rekla je Rajsova. „Mogu da pokupe vibracije i sa površina kao što je korenje, a kada sam stavio slušalice, odmah sam se iznenadio. Nešto se dešavalo. Čuo se slab zvuk.“
Usred oluje, taj zvuk se pojačao – uređaj je uhvatio jezivo tiho tutnjanje.
„Ono što čujete, mislim, je zvuk miliona lišća u šumi, koji vibrira drvo i prolazi niz grane, dole u zemlju“, objasnio je Rajs kada je predstavio svoje snimke na 184. Akustičko društvo Amerike, kako je preneo The Guardian.
Hidrofon je takođe uhvatio udarce od kuckanja po grani udaljenoj 90 stopa, iako se taj zvuk nije čuo kroz vazduh na toj udaljenosti. Ovo podržava teoriju da je Pandov korenski sistem međusobno povezan, ali bi bila potrebna odgovarajuća eksperimentalna postavka da bi se potvrdilo da zvuk ne putuje kroz tlo.
Takvi zajednički korenski sistemi su uobičajeni u kolonijalnim potresnim jasikama, ali veličina i starost Panda čine ga jedinstvenim. Dok se jasike mogu razmnožavati kroz seme, one retko rastu iz njih jer je oprašivanje retko jer su velike jasike obično samo jednog pola, jer su klonovi iste osobe.
Prijatelji Panda pozvali su Rajsa kao rezidencijalnog umetnika da pokuša da bolje razume ovaj čudan, ogroman entitet. Odit se nada da će koristiti zvuk za mapiranje Pandovog spleta korena.
„Zvuci su lepi i zanimljivi, ali sa praktičnog stanovišta, prirodni zvuci se mogu koristiti za dokumentovanje zdravlja životne sredine“, rekla je Rajsova. „Oni su zapis o lokalnom biodiverzitetu i pružaju osnovu koja se može meriti u odnosu na promene životne sredine.“
Rajs je takođe zabeležio Pandovo lišće, koru i okolni ekosistem.
„Prijatelji Panda planiraju da koriste prikupljene podatke kao osnovu za dodatne studije o kretanju vode, o tome kako su nizovi grana međusobno povezani, kolonijama insekata i dubini korena, o čemu danas malo znamo“, rekao je Odit.
Nažalost, ovo veličanstveno drvo propada, ostavljajući istraživače zabrinutim da su Pandovi dani i sav šumski život koji on podržava odbrojani. Ljudske aktivnosti, uključujući čišćenje i klanje predatora koji smanjuju broj biljojeda, izjedaju ovo drevno biće.
Razlog više da slušate ‘The Trembling Giant’ dok još uvek može da podeli svoje tajne.
Link (snimak 1, iznad tla): https://www.ecosystemsound.com/recordings
Link (snimak 2, ispod tla): https://www.ecosystemsound.com/beneath-the-tree
