Francuski naučnici dešifrovali su pismo koje je 1547. potpisao car Svetog rimskog carstva Karlo V, saopštila je biblioteka Stanislas u Nansiju u Francuskoj.
Tajno šifrovano pismo je otkrilo značajnu zabrinutost najmoćnijeg čoveka u renesansnoj Evropi tokom ere verskog i strateškog sukoba. Pokazalo se da se Karlo V plaši pokušaja atentata od strane italijanskog plaćenika i da daje prednost svom odnosu sa francuskim kraljem Fransoa I.
Pismo od tri stranice — ponekad napisano jednostavnim pismom, a nešto i misterioznom šifrom — otkriva kraljevske tajne 16. veka, uključujući glasinu da je Pjer Stroci, vođa rata pod Fransoa I, planirao njegovu smrt.
Posle skoro pet vekova, pismo je ležalo zaboravljeno u Stanislavoj biblioteci. Francuski kriptograf Sesil Pjero čula je glasine o misterioznom istorijskom dokumentu na jednoj večeri, navodi Bi-Bi-Si, i potražila ga u podrumu biblioteke.
Karlo V je vladao ogromnom evropskom teritorijom, uključujući Španiju, južnu Italiju, Holandiju, delove centralne Evrope i velike delove nedavno otkrivene Amerike.
Pismo koje je car poslao svom ambasadoru na francuskom kraljevskom dvoru napisano je u grozničavoj pozadini kontinentalnih ratova i verskih sukoba između katolika i protestanata, što je značilo da je neophodno moći tajno komunicirati i ne odavati nikakve dragocene informacije radoznale oči.
Do sada je sadržaj pisma ostao misterija jer se sastojao od oko 120 šifrovanih simbola i nekoliko francuskih pasusa.
Pjero je svim simbolima dao ime i učitao improvizovanu abecedu u Pithon, programski jezik, ali nije mogao da otključa misteriozni jezik.
Pjero i njen tim — koji su uključivali francuske kriptografe Pjerik Godri i Pol Cimerman i istoričar Kamil Dezenklo — počeli su da rade mesecima probijajući se kroz čudno pismo koje je izmislio car Šarl, identifikujući slova za mamce i dobijajući spore i stabilne trenutke eureke.
Tim još nije izdao kompletan prevod, ali identifikovane teme su otkrile neprocenjiv uvid u razmišljanje džinovske figure na prekretnici u istoriji Evrope.
