Zelene javne nabavke biće obavezne od 1. januara 2024. godine, a naručioci za određene kategorije neće više moći da koriste samo cenu kao kriterijum pri dodeli ugovora za nabavke, već će za oko 20 odsto kancelarijskog materjala morati da poštuje ekološke standarde, rečeno je na konferenciji za novinare o izmenama Zakona o javnim nabavkama.
Direktor Instituta za ekonomiju i pravo Miloš Knežević rekao je na konferenciji koju je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, da je od 23 predmeta nabavki koje su analizirane pred izmene zakona u 13 slučajeva moguće propisati obaveznu primenu zelenih kriterijuma, a da se ne ograniči konkurencija na tržištu.
„Predlog je da se zelene javne nabavke primenjuju, za početak, kod predmeta kao što su fotokopir papir, sanitarna galanterija, štampači, skeneri, sanitarna oprema, papirna galanterija, sredstva za čišćenje, pneumatici, nameštaj, boje i lakovi, klima uređaji, laptopovi i bela tehnika“, objasnio je Knežević.
Prema njegovim rečima, to za naručioce usluga podrazumeva temeljniju pripremu procesa nabavki, detaljnu analizu uslova tržišta i poznavanje specifikacije predmeta nabavki iz ugla održivosti i efekta koje naručeni proizvodi imaju na okolinu.
„S druge strane, ponuđači će u sklopu konkursne dokumentacije od 1. januara dostavljati potvrde o usklađenosti sa standardima iz oblasti zaštite životne sredine, kao što su eko oznaka i drugi sertifikati“, naglasio je Knežević.
Specijalista za javne nabavke Specijalista za javne nabavke Radmila Cvetičanin rekla je da većina naručilaca već sad koristi ekološki prihvatljive predmete, a da toga nisu ni svesni, tako da za većinu preduzeća to neće biti velika promena.
Ona je objasnila da je do sad Zakon ostavljao mogućnost naručiocima da koriste kriterijume kvaliteta, ali nije ih na to obavezivao.
„Prema zvaničnom izveštaju, iako se trend upotrebe ekoloških standarda blago popravio, samo 0,44 odsto od ukupnog broja sprovedenih nabavki u 2022. bilo je zeleno, a najniža cena bila je jedini kriterijum za dodelu 96 odsto ugovora i zbog toga se pojavila potreba za dodatnim zelenim merama“, rekla je Cvetičanin.
Ova promena je u skladu sa najboljim praksama Evropske unije, objasnila je Cvetičanin, ukazavši da je istraživanje koje je sproveo NALED, pokazalo da 69 odsto građana smatra da u javnim nabavkama prednost treba dati kvalitetu u odnosu na cenu, a kao prioritet za ulaganje vide sektore zdravstva, obrazovanja, životne sredine i infrastrukture.
Koordinator za regularnu reformu u NALED Nikola Komšić naveo je da izmene zakona osim zelenih javnih nabavki, donose još jednu dobru novinu za sistem, a to je da će kriterijumi kvaliteta biti obavezni i kod razvoja softvera, ugovaranja konsultantskih, arhitektonskih ili inženjerskih usluga, kao i usluga prevođenja.
Komšić je rekao da će sve smernice o zelenim nabavkama od 1. januara biti dostupne na portalu javnih nabavki.
