Britanski parlament je konačno usvojio zakon o slanju nekih migranata u Ruandu, čime je ovog leta otvorena pista za letove u skladu sa kontroverznim planom premijera Rišija Sunaka koji ima za cilj da odvrati ljude koji očajnički žele da stignu do Velike Britanije od rizičnih prelazaka Lamanša.
Nacrt zakona osmišljen da deblokira plan opterećen sudskim izazovima i zakonodavnim bitkama odobren je rano u utorak, donoseći ono što se Sunak nada da će biti preko potrebna politička pobeda i ispunjenje njegovog obećanja da će „zaustaviti čamce“.
Aktivisti za ljudska prava i grupe migranata obećali su da će nastaviti borbu protiv politike za koju kažu da je neetička i nehumana.
Evo pogleda na plan i šta je bilo potrebno da se dođe do ove faze.
Plan za Ruandu je odgovor britanske vlade na sve veći broj migranata iz celog sveta – koji je dostigao 46.000 2022. – koji malim čamcima prelaze Lamanš iz Francuske u Britaniju.
Većina ljudi koji tako stignu podnose zahtev za azil, a u prošlosti su ga mnogi dobijali. Konzervativna vlada kaže da ove migrante ne treba tretirati kao prave izbeglice jer nisu zatražili azil u drugoj bezbednoj zemlji, kao što je Francuska, do koje su prvi stigli.
U pokušaju da odvrati ljude od rizičnih putovanja, Ujedinjeno Kraljevstvo je u aprilu 2022. postiglo dogovor sa Ruandom o slanju migranata koji stignu u Ujedinjeno Kraljevstvo kao slepi putnici ili u čamcima u tu istočnoafričku zemlju, gde će biti obrađeni njihovi zahtevi za azil i, ako bi uspeli, ostali bi.
Grupe za ljudska prava i drugi kritičari plana kažu da je neizvodljivo i neetično slati migrante u zemlju udaljenu 4.000 milja (6.400 milja) u kojoj ne žele da žive. Niko još nije poslat u Ruandu, ali Sunak jeste rekao je da će prvi letovi krenuti u julu.
Plan za Ruandu je odmah naišao na pravne izazove. Prvi let za uklanjanje prizemljen je u poslednjem trenutku u junu 2022. godine nakon presude Evropskog suda za ljudska prava,
Slučaj je na kraju stigao do Vrhovnog suda Velike Britanije, koji je u novembru porazio vladu, presudivši da je ta politika nezakonita jer Ruanda nije sigurna treća zemlja u koju se mogu slati migranti. Pet sudija je jednoglasno reklo da bi „premještanje podnosilaca zahtjeva u Ruandu izložilo stvarnom riziku od zlostavljanja“ jer bi mogli biti vraćeni u matične zemlje iz kojih su pobjegli.
Sudije su rekle da postoje dokazi da je Ruanda imala kulturu koja je pogrešno shvatala svoje obaveze prema Konvenciji o izbeglicama, bila je prezirna prema tražiocima azila sa Bliskog istoka i iz Avganistana i imala malo iskustva sa procedurama azila koje su potrebne za rešavanje slučajeva migranata iz celog regiona. svet.
Britanija i Ruanda su u decembru potpisale sporazum kojim su se obavezale da će ojačati zaštitu za migrante, delimično tako što će Ruandi zabraniti da šalje migrante deportovane iz Ujedinjenog Kraljevstva nazad u svoje matične zemlje. Sunakova vlada je tvrdila da joj je sporazum omogućio da donese zakon kojim se Ruanda proglašava sigurnom destinacijom.
Zakon o bezbednosti Ruande, koji je usvojen u utorak, proglašava zemlju bezbednom, što otežava migrantima da osporavaju deportaciju i dozvoljava britanskoj vladi da ignoriše naloge Evropskog suda za ljudska prava kojima se želi blokirati preseljenja.
Ako to ne zaustavi pravne izazove, Sunak je rekao da će razmotriti ignorisanje ili napuštanje međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Taj potez podržavaju neki članovi Sunakove vladajuće Konzervativne stranke, ali bi izazvao snažnu domaću opoziciju i međunarodne kritike. Jedine evropske zemlje koje nisu potpisnice konvencije o pravima su Belorusija i Rusija.
Vlada Ruande insistira da je „posvećena svojim međunarodnim obavezama“ i da su je UN i druge međunarodne institucije priznale „zbog našeg uzornog tretmana izbeglica“. Vlada Ruande kaže da je zemlja spremna da primi migrante iz Britanije i da planira da izgradi više od 1.000 kuća, uključujući objekte za rekreaciju, za deportovane.
Britanija nije sama u pokušaju da kontroliše neregularnu migraciju. Veliki deo Evrope i SAD se muči kako da se izbori sa migrantima koji traže utočište od rata, nasilja, ugnjetavanja i zagrejane planete koja je donela razornu sušu i poplave.
Nekoliko zemalja je pokušalo offshore procesuiranje tražilaca azila – posebno Australija, koja je prva poslala migrante u pacifičku ostrvsku državu Nauru 2001. godine i tamo vodi centar za obradu azila od 2012. godine.
Od 2013. do 2018. Izrael je imao dogovor sa Ruandom o deportaciji afričkih migranata, sve dok izraelski vrhovni sud to nije proglasio nezakonitim.
Danska je odstupila od sporazuma sa Ruandom i želi da pronađe rešenje sa drugim zemljama Evropske unije.
„Britansko ili dansko rešenje rešiće problem za pojedinačnu zemlju“, rekao je danski ministar za imigraciju Kaare Dibvad Bek u utorak danskoj televiziji DR. „Ali verujemo da će ujedinjeno evropsko rešenje rešiti više problema, jer ćete takođe zaustaviti krijumčare ljudi koji danas zarađuju milijarde prevozeći ljude preko Mediterana.
Prošle godine, Italija je postigla dogovor sa Albanijom da ta balkanska zemlja privremeno udomi i procesuira neke od hiljada migranata koji stignu do italijanskih obala. Postoji ključna razlika u odnosu na plan UK: to nije putovanje u jednom pravcu. Uspešni tražioci azila bi mogli da započnu novi život u Italiji, a ne u Albaniji.
