Međunarodni partneri — uključujući EU — moraju hitno da pruže Ukrajini pomoć koja joj je potrebna da spreči finansijsku krizu, upozorio je njen ministar finansija.
„Najvažnija stvar koju želimo da izbegnemo je finansijska kriza, to je hiperinflacija, to je devalvacija naše nacionalne valute“, rekao je Sergej Marčenko za POLITICO u intervjuu.
Očekuje se da će proizvodnja ove zemlje pasti za 45 odsto ove godine kao posledica ruske invazije, ostavljajući vladu budžetsku prazninu od 5 milijardi dolara mesečno. Od početka rata, Ukrajina je dobila oko 8 milijardi dolara grantova i zajmova od savezničkih vlada i međunarodnih finansijskih institucija, ali taj iznos ne pokriva taj jaz.
„Naš trenutni budžetski deficit je veoma ogroman“, rekao je Marčenko. Bez međunarodne pomoći, „to će samo dodati glavobolju našem ministarstvu, banci Ukrajine, jer bi trebalo da se bavimo drugim izvorima rizika, [povrh] rata“.
EU je u maju obećala da će Ukrajini dati do 9 milijardi evra koncesionih zajmova, ali se odugovlači zbog nevoljnosti Nemačke.
Umesto toga, Berlin predlaže grantove, navodeći ionako veliko zaduženje Kijeva. Ali pošto je već odobrila donaciju od milijardu evra Ukrajini preko Međunarodnog monetarnog fonda, ona želi popust na garanciju koju bi morala da pruži u okviru šeme EU, rekli su zvaničnici u Briselu.
Nemačko ministarstvo finansija odbilo je da komentariše.
Igra čekanja
Dok Evropa posustaje, Ukrajina je prinuđena da se snalazi.
Njegov glavni izvor prihoda dolazi od kupovine državnog duga od strane centralne banke u vrednosti od 7,7 milijardi dolara. Ali ove kupovine obveznica su podstakle inflaciju, koja je u maju dostigla 18 odsto. To je zauzvrat izvršilo pritisak na devizne rezerve centralne banke da održe kurs lokalne valute.
„Ovo povlačenje rezervi za sada nije kompenzovano međunarodnom pomoći“, saopštila je banka ove nedelje. „Ako međunarodne rezerve NBU budu iscrpljene zbog direktnog monetarnog finansiranja, to će predstavljati rizik od značajne depresijacije grivne i brzog ubrzanja inflacije. Ovo zauzvrat povećava rizike po finansijsku stabilnost.“
Da bi izbegla „dolarizaciju“ privrede, centralna banka je povećala kamatne stope na 25 odsto sa 10 odsto i pozvala vladu da učini isto za svoje ratne obveznice, koje su od početka rata privukle 3,7 milijardi dolara uz kamatu stopa od 11 odsto.
Ali Marčenko oklijeva da preduzme taj korak, tvrdeći da bi više stope na ratne obveznice povećale teret duga zemlje i budžetski deficit. On insistira da će te stope ostati nepromenjene.
Ratne obveznice nisu instrument ulaganja“, rekao je on.
Ipak, on je rekao da je otvoren za istraživanje različitih „instrumenata“ zajedno sa centralnom bankom za povećanje prihoda na finansijskim tržištima.
„Želimo da testiramo tržište, želimo da razumemo da li postoji potražnja za našim obveznicama, kolika bi mogla da bude kamatna stopa sa kojom možemo da prikupimo neophodnu količinu novca za naš budžet“, rekao je on.
Povećanje poreza je još jedan vid prihoda. Zemlja trenutno donosi zakon o vraćanju PDV-a i carina na uvoz i planira da ponovo pokrene naplatu domaćih poreza, što je praktično zaustavljeno početkom rata.
„Prvi korak je da vratimo naš poreski i carinski sistem u predratni period… sledeći korak bi mogao biti jedan za sve izmene [o naplati poreza] koje su urađene u martu“, rekao je Marčenko.
Ukrajina je takođe u pregovorima sa MMF-om za dalju finansijsku pomoć. Ali uslovi koji se obično vezuju za takve programe, uključujući fiskalnu održivost, ne odgovaraju zemlji u ratu, rekao je Marčenko.
„Nestrpljivi smo i veoma podržavamo pokretanje novog programa sa MMF-om, tako da je sada samo pitanje na osnovu čega treba da započnemo ovaj proces“, rekao je Marčenko, ne želeći da komentariše iznos.
„Trudimo se da uradimo ono što možemo da naša sredstva zadovolje naše potrebe“, rekao je Marčenko.
