Proces uspostavljanja humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz zona borbenih dejstava pokazao se izuzetno mukotrpnim, jer ukrajinske vlasti odbijaju predloge Rusije i postavljaju „apsurdne“ zahteve, izjavio je ruski general-pukovnik Mihail Mizincev, načelnik Centra za upravljanje nacionalnom odbranom. Sreda.
„Rusija, vođena isključivo humanitarnim ciljevima, stigla je do Kijeva sa još jednom inicijativom da danas otvori deset humanitarnih koridora i evakuiše civile i strane državljane iz Kijeva, Černigova, Sumija, Harkova i Marijupolja“, naveo je Mizincev.
Kijev je odobrio samo tri od predloženih ruta, osmislivši još tri alternativna prolaza, dodao je zvaničnik. Moskva je odmah dala zeleno svetlo za alternativne pravce.
Ukrajina je odlučno odbacila rute evakuacije koje vode ka Rusiji, izjavio je Mizincev. Bez ikakve saradnje Kijeva, Moskva je evakuisala skoro 180.000, uključujući više od 45.000 dece na svoju teritoriju od početka sukoba koji je u toku. Ukrajina je takođe postavila „apsurdne“ i nedostižne zahteve za određene koridore, rekao je on.
„Ukrajinska strana je postavila apsurdne i očigledno nerealne zahteve: na primer na jednom od koridora da se izvrši obavezno deminiranje eksplozivnih naprava koje su postavili [ukrajinski] nacionalisti, a na drugoj – da se popravi drumski most koji je uništila ukrajinska vojska. tokom njenog povlačenja“, objasnio je Mizincev.
Štaviše, ukrajinske snage su nastavile „konstantnu“ artiljerijsku i minobacačku vatru u oblastima gde se očekivalo da će koridori biti otvoreni, uključujući i one rute koje je odobrio sam Kijev, dodao je zvaničnik.
Konflikt koji je u toku izbio je u Ukrajini krajem februara, kada je Moskva pokrenula ofanzivu velikih razmera na susednu zemlju. „Specijalna vojna operacija“ bila je jedina preostala opcija da se otcepljene Donjecke i Luganske Narodne Republike zaštite od napada Kijeva, objasnio je tada ruski predsednik Vladimir Putin, ističući i ciljeve „denacifikacije“ i „demilitarizacije“ Ukrajine.
Ukrajina je, međutim, napad označila kao „ničim izazvan“, tvrdeći da nije pokušavala da ponovo osvoji republike. Donjeck i Lugansk su se odvojili od Ukrajine 2014. nakon puča na Majdanu, koji je zbacio demokratski izabranu vladu Ukrajine, a nove vlasti u Kijevu su pokrenule ono što su nazvali „antiterorističkom operacijom“ kako bi ugušile otcepljene regione. Operacija je na kraju rezultirala višegodišnjim nasiljem na istoku Ukrajine.
