Postala je redovna praksa da u turbulentnim danima, novinari i mediji, postaju mete za pretnje i nasilje, iživljavanje, spinovanje, teške optužbe i diskvalifikacije.
Nedopustivo je da novinari i mediji budu optuživani za događaje koji po različitim osnovama uznemiravaju javnost. Izveštavanje o takvim događajima je javni interes i suština njihovog posla u kojem javnosti pružaju pravovremene informacije.
Svedočimo lancu indicidenata koji su se odigrali tokom samo jednog dana. Televizija Hepi pokreće hajku na Brankicu Stanković i redakciju Insajdera putem gostovanja Zorana Ćirjakovića, koji u razgovoru sa autorom emisije Milomirom Marićem, na osnovu podsećanja na serijal emisija Insajdera „Patriotska pljačka“ iz 2012. godini i „Nastavak patriotske pljačke“ iz 2013. godine, optužuje ovu novinarku i redakciju da su odgovorni što je stvorena „monstruozna slika“ o narodu na Kosovu.
Istine radi, reč je istraživačkom serijalu u kojem je otkriveno je da je od 2002. do 2012. godine, Srbija u proseku dnevno izdvajala 650.000 evra za ugrozene na Kosovu kojima ta pomoć nije stizala usled zloupotreba i neadekvatne kontrole trošenja tog novca. Nakon emitovanja, formiran je anketni odbor Skupštine Srbije koji je potvrdio navode iz serijala i načinio izveštaj koji nikada nije stavljen na dnevni red Skupštine.
Tokom 2018. godine, predsednik Vučić je sve potvrdio i izneo još gore podatke u vezi sa ovim zloupotrebama.
Nakon emisije „Ćirilica“ na TV Hepi, tokom noći se pojavila objava na tviteru: „Brankice pakuj kofere sama da ti mi nebi pakovali“ sa profila kum@kum_udba Nekoliko sati kasnije, obrisana je poruku kao i nalog.
Potom je redakcija dnevnog lista Danas prijavila preteću poruku preko društvene mreže Meta/Fejsbuk u kojoj se preteći poručuje da „Posle spaljivanja neće ni pomena biti od njih“. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je brzo reagovalo i u toku je identifikacija počinioca što je za svaku pohvalu.
U trenutku pisanja ovog teksta, direktor TV N1 me je obavestio da je novinarka Maja Đurić prvo verbalno a potom i fizički napadnuta od strane radnika obezbeđenja fabrike Mitros u Sremskoj Mitrovici dok je na trotoaru snimila prilog.
Iako je bila na javnom prostoru – trotoaru, iako se predstavila kao novinarka, radnik obezbeđenja iz firme koju je Mitros angažovao nastojao je da fizički spreči novinarku u obavljanju svog posla, uključujući i snažno odgurivanje.
Kontakt tačke u MUPu u Sremskoj Mitrovici i Tužilaštvu su veoma brzo reagovale i počele sa prikupljanjem svih podataka kako bi se reagovalo na adekvatan način i u što kraćem vremenskom roku.
Napadi na novinare i novinarke tokom obavljanja njihovog posla postali su redovna pojava i nisu vezani samo za određene redakcije ili novinare.
Nedavno je u Nišu održano suđenje povodom napada na novinara Srđana Nonića koje se odigralo početkom godine, kada ga je zaposleni u tamaošnjoj gradskoj skupštini preteći jurio kroz centar grada sve do policijske stanice.
Tokom prvomajskih praznika napadnute su ekipe RTS i Prve TV, novinari N1 u Nišu su takođe bili na udaru kao i brojni drugi medijski radnici. Brojnost ovakvih napada uvećava se pretnjama sa anonimnih adresa na društvenim mrežama.
Policija i tužilaštvo često uspešno i brzo reaguju kao što je to bio slučaj u Pančevu kada je napadnut fotoreporter Pančevca, ali je neophodno još snažnije i efikasnije odgovoriti na primetan trend ogoljene sile uperene protiv novinara i novinarki koje su izložene širokoj lepezi pretnji i napada.
Veoma je važno da odgovori na ovakve napade na novinarsku profesiju budu brzo i efikasno procesuirani. Jedino tako se može sprečiti eskalacija novih napada na novinare.
Pogotovo u vremenu povišenih tenzija uzrokovanih događajima o kojima medijski radnici i mediji moraju da izveštavaju.
