Stojanović ukazuje na to da su sve institucije u sektoru bezbednosti, posebno službe bezbednosti, podložne političkoj zloupotrebi. Njihov fokus je na aktuelnom studentskom pokretu, a aktivnosti su često suptilne i skrivene. Ove službe sprovode infiltraciju svojih ljudi u vrh pokreta, što dodatno ugrožava njegov integritet.
Prema njegovim rečima, infiltracija se ostvaruje vrbovanjem pojedinaca ili nametanjem svojih ljudi u odlučujuće krugove. Dnevno se prati komunikacija i kretanje lidera pokreta, a plasiraju se dezinformacije koje izazivaju razdor. Ucenjivanje i pretnje su takođe prisutni, kako prema studentima, tako i prema njihovim porodicama.
Na pitanje kako studenti mogu da se suprotstave ovom uticaju, Stojanović ističe da nemaju mnogo mogućnosti osim da se ne povinuju pretnjama i da dokumentuju sve aktivnosti. Takođe, preporučuje im da se oslone na znanje svojih profesora i veterana.
On naglašava da vreme ne radi u korist studentskog pokreta zbog stalnih pritisaka i dezinformacija. Stojanović smatra da je neophodno uspostaviti dijalog sa opozicionim strankama kako bi se stvorila sinergija potrebna za promene.
Stojanović upozorava da režim planira da na predstojećim izborima predstavi svoju „studentsku listu“ kako bi zbunio birače. On veruje da je vreme za profilisanje legitimnosti pokreta kroz objavljivanje programa i izborne liste.
Na kraju, Stojanović naglašava važnost ranog predstavljanja kandidata i njihovih programa građanima. Protesti su bili delotvorni, ali sada je potrebno prilagoditi metodologiju delovanja kako bi se postigao izborni uspeh.
