Radovi na rekonstrukciji Starog železničkog mosta izazivaju brojne polemike. Arhitekta Maldini objašnjava da se radovi izvode po osnovu zakonskih odredbi i međudržavnog sporazuma. Građani se pitaju o budućnosti javnog prostora i kontroli nad mostom.
Prema rečima arhitekte Maldinija, radovi na rekonstrukciji Starog železničkog mosta obuhvataju izgradnju pešačko-biciklističke pasarele. Ovi radovi se sprovode na osnovu lex specialis i međudržavnog sporazuma između Srbije i arapske firme. To znači da je strana firma odgovorna za izgradnju infrastrukture, uključujući most.
Maldini ističe da nije raspisan konkurs za izgradnju mosta, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. On naglašava da je država Srbija manjinski suvlasnik, dok većinski deo pripada arapskoj firmi. To omogućava privatnom investitoru da donosi odluke o projektu bez javnog nadzora.
On takođe ukazuje na to da most, iako je javno dobro, može postati predmet skrivene privatizacije. Kontrola nad mostom biće u rukama arapskog investitora, što može otežati građanima pristup i korišćenje javnog prostora. Maldini se pita kada su građani prestali da imaju reč u odlučivanju o svojoj imovini.
Prema njegovim rečima, Beograd na vodi se širi, a građani gube vlasništvo nad javnim prostorima. Ova situacija dovodi do prebacivanja vlasništva na strane investitore, dok država od toga ima minimalne koristi. Tantijemi koje je država primila su zanemarljivi u odnosu na gubitak javnog prostora.
Maldini upozorava da investitori mogu da hipotekuju javno zemljište kako bi dobili kredite iz međunarodnih fondova. Planira se izgradnja još jedne pasarele bliže Adi, što izaziva negodovanje među građanima. On smatra da, iako mostova nikad nije dovoljno, prioriteti bi trebali biti drugačiji.
Na kraju, arhitekta zaključuje da bi sredstva trebalo usmeriti na funkcionalne projekte, umesto na estetske zahvate. Građani su sve više svesni situacije i postavljaju pitanja o budućnosti Beograda i njegovih javnih prostora.
