Na današnji dan pre 22 godine počelo je NATO bombardovanje SR Jugoslavije, a u javnosti i dalje postoje nedoumice da li je ono uzrok povećanog oboljevanja od raka. Epidemiolog Zoran Radovanović za N1 kaže da ne da ne postoji ne samo direktna, već ni indirektna veza između osiromašenog uranijuma koji je NATO koristio tokom bombardovanja i kancerogenih oboljenja u Srbiji.
„To znaju i moji oponenti… Niko ne bi smeo da tvrdi takvu glupost van granica Srbije da je osiromašeni uranijum kancerogen“, rekao je Radovanović u Pressingu N1 povodom godišnjice NATO bombardovanja i tezama da je upotreba osiromašenog uranijuma odgovorna za porast broja obolelih od raka u Srbiji.On je naglasio da je to činjenica koja se u naučnom svetu se zna i da Međunarodna agencija za izučavanje raka u Lionu, koja je napravila listu od 500 kacerogenih supstanci koje mogu da dovedu do raka, uranijum nije uvrstila ni u najblažu grupu – moguće uzročnike raka.
„Još davno ponudio sam kao izazov, ko god od kolega drži do sebe i sprema se da putuje u inostranstvo, da to kaže ako hoće da crveni pred kolegama“, rekao je Radovanović.Istakao je i da mi svake godine bacimo na zemljište nekoliko puta više uranijuma upotrebom mineralnih đubriva nego što je palo na centralnu Srbiju.
On je naveo i primer da svaki avion Boing u sebi ima 500 – 1.500 kg osiromašenog uranijuma zbog navigacije i da je, upravo takav avion, udario u dve 11-spratnice u Amsterdamu, i u toj nesreći je poginulo preko 80 ljudi, a između te dve zgrade otvorio se krater oblika slova V.„Preživeli su pregledani i konstatovano je da nema rizika po zdravlje, a tu je izgorelo više osiromašenog uranijuma nego u Centralnoj Srbiji 1999. godine“, kaže Radovanović.
Za 78 dana vazdušne intervencije NATO, prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila.
