Internetom kruži lažni poziv građanima da investiraju u Gasprom. Na sajtu se navodi da svi oni koji se odluče za ovu trgovinu uz minimalan rizik mogu da ostvare ekstra profit. Jelica Putniković, osnivač i glavna urednica portala Energija Balkana, kaže za RTS da treba biti jako oprezan u bilo kojoj vrsti transakcije gde se traži da uložite novac.
Da prevara bude originalnija, ova informacija je na Jutjubu plasirana kao reklama iza koje stoje mediji koji se bave finansijama. Zbog učestalih pojava lažnih nagradnih igara i drugih prevara na društvenim mrežama u kojima se zloupotrebljava naša kompanija i naši brendovi, želimo da podsetimo da zvanične objave kompanije, uključujući eventualne nagradne igre, obaveštenja o odnosima sa akcionarima, investitorima, pozive na učešće u bilo kom projektu koji organizuje naša kompanija, objavljujemo isključivo na našim zvaničnim profilima i internet stranicama, ističu u Naftnoj industriji Srbije.
Putnikovićeva kaže da smo već imali slične slučajeve i da su nadležni iz „Pošte“ upozoravali građane da ne poveruju u poruke gde im se traže lični podaci kako bi mogla da im bude isporučena neka pošiljka.
„Što se tiče investiranja u Gasprom i potencijalnih nagradnih igara možda je dalo ideju ovima koji se bave tom vrstom prevare to što su ljudi u Srbiji počeli da razmišljaju o tome da kupuju akcije kompanije iz inostranstva. Ovo mi liči na ono ako u Srbiji ima dobar broj građana koji simpatišu Rusiju, onda će pokušati da kupe akcije Gasproma. Treba biti jako oprezan u bilo kojoj vrsti transakcije gde se traži da vi uložite novac. Zna se da i u Srbiji postoji berza i postoje i ovlašćeni brokeri kod kojih možete kupiti akcije bilo koje kompanije koja je na berzama u svetu. A Rusija zbog sankcija sigurno ne bi Gasprom ili bilo koja kompanija iz Rusije davala takve informacije. Inače, mislim da je trgovanje akcijama Gasproma specifično”, kaže Putnikovićeva.
Što se tiče NIS-a, dodaje, njihove akcije mogu da se kupuju na našoj berzi u Beogradu.
“Ali opet to treba da se radi zvaničnim putem, a ne na osnovu tih nekih oglasa. A zatrpani smo sa toliko informacija – naučite kako da trgujete na svetskim berzama. LJudima se nudi čak i neki kao početni kapital i to je zapravo signal da je jedna vrsta prevara u pitanju”, navodi Putnikovićeva.
Od juče je ponovo moguća naplata računa za struju na šalterima „Elektroprivrede Srbije“. Šalteri nisu radili više od dva meseca zbog hakerskog napada. Na pitanje da li je EPS uspeo da se oporavi od sajber napada, Putnikovićeva kaže da je jeste.
“Ono što je dobra stvar što hakeri nisu uspeli da zaustave proizvodnju u EPS-u. Ipak, digitalizacija u EPS-u je sprovedena tako da nije sve jedna celina, pa da su oni uspeli da, na primer, zaustave proizvodnju ili plasman električne energije. I to je ono što nam je zapravo svima signal da treba da se vrlo oprezno svi ti sistemi podataka, komunikacija, ali i upravljanja u fabrikama, u velikim sistemima gde postoji i snabdevanje i proizvodnja, da to mora da bude i više zaštićeno, ali i da bude na neki način razdvojeno, da ne može ako bude uspešan hakerski napad da dođe do problema”, objasnila je Putnikovićeva.
Navela je i premer koji se pre dve godine dogodio u Americi kada je zaustavljen cevovod kojim su naftni derivati transportovani, pa su benzinske pumpe na istoku Amerike ostale bez goriva.
”Mi smo sada imali napad u Srbiji koji nije zaustavio plasman struje iz Elektroprivrede Srbije što bi sigurno bio jedan jako veliki problem i mislim da je EPS što se toga tiče dobro organizovan i da verujem sada rade i na tome da unaprede zaštitu, jer, nažalost, hakeri ne miruju i nije EPS jedina kompanija koja je bila napadnuta ni u Srbiji. Desilo se to i u drugim zemljama u regionu”, navela je Putnikovićeva.
Koliko dugo će još avioni trošiti kerozin umesto da sipaju bio kerozin ili gorivo dobijeno od algi? Hoće li nafta i derivati nafte moći preko noći da se zamene derivatima proizvedenim od uljane repice suncokreta? Da li će automobili na struju imati dovoljno električne energije da voze i nestaju baš kao kada se u njih natoči fosilno gorivo? Hoće li biti toliko vetra i sunca da struja koja se dobije iz fosilnih goriva neće biti potrebna? Sve su to pitanja koja se postavljaju analizirajući da li ima zelene tranzicije bez nafte.
“Mislim da su to prvi shvatili ljudi koji rukovode naftnim kompanijama u svetu i to velikim razvijenim naftnim kompanijama. Shvatili su da je njihova šansa u tome da sami krenu u zelenu tranziciju, a to da li će se nafta koristiti do 2035. ili 2040. bilo je nekih najava ranije. Iz godine u godinu raste potrošnja nafte i naftnih derivata u svetu, izuzetak su bile 2008. godina i godina kada smo svi zbog korone bili zatvoreni pa je bila smanjena potrošnja naftnih derivata. S druge strane, podsetila bih da nafta nije samo sredstvo za dobijanje goriva koje se troše u motorima, jer nafta se koristi u petrohemijskoj industriji, od nje se proizvodi mnogo toga”, navela je Putnikovićeva.
Ukazala je na stvari koje su napravljene od derivata nafte, kao što je plastika na primer.
“Plastiku ne bismo imali, petrohemijska proizvodnja u svetu se razvija iz dana u dan i njoj su osnovna sirovina i sirova nafta i prirodni gas, znači fosilna goriva. Hoće li automobili na struju moći da zamene ova goriva? Automobili će možda i moći na kraćim relacijama. Sada se puno priča o vodoniku, ali čak i vodonik kao neko alternativno gorivo nema dovoljno punionica, kao što i dalje i u Evropi, a kod nas pogotovo, nema dovoljno punionica za električne automobile. I onda s druge strane moramo misliti o tome da li je ta električna energija za punjenje automobila na struju proizvedena iz obnovljivih izvora ili je proizvedena sagorevanjem uglja u termoelektranama. Čemu onda sve to, jer su električni automobili skuplji i nedostupni velikom broju građana i u Evropi, a pogotovo kod nas”, zaključila je Putnikovićeva.
