Mijačić je za FoNet izjavio da posetu delegacije iz Kijeva ne treba posmatrati kao poruku Rusiji ili Evropskoj uniji o spoljnopolitičkoj orijentaciji. On dodaje da niko ne očekuje brze promene u odnosu Beograda prema Moskvi, ističući da većina političkih aktera smatra da treba nastaviti dosadašnju politiku.
Prema njegovim rečima, Srbija ne može da uvede sankcije Rusiji jer bi to moglo ugroziti vlast na izborima. Mijačić naglašava da je pobeda na sledećim izborima najvažnije pitanje, dok je stav EU manje bitan.
Beograd pokušava da pokaže kredibilnost kao partner u ispunjavanju obaveza, ali razumevanje Evropske komisije je na niskom nivou. Mijačić smatra da to može uticati na napredak Srbije ka članstvu u EU.
On je podsetio da je Uniji obećano sprovođenje reformi, uključujući reformu izbornih zakona i medijskih zakona. Takođe, ukazuje na problem koji je vladajuća koalicija sama sebi napravila usvajanjem pravosudnih zakona.
Mijačić je ocenio da vlast nije shvatila trenutak kada je EU spremna da otvori vrata novim članicama. On je ukazao na to da su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija dobile novac iz Plana rasta, dok Srbija i BiH nisu ispunile reforme.
On se pita da li će ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije biti dovoljno za otvaranje Klastera 3, naglašavajući da to ne zavisi od Evropske komisije, već od članica koje traže jasnije stavove Srbije prema ruskoj agresiji. Mijačić upozorava da bi izbori mogli odložiti napredak u evropskim integracijama.
Na kraju, Mijačić smatra da je nedavna poseta rektora Univerziteta u Beogradu Briselu bila više kurtoazna nego politička podrška. Takođe, ističe da dijalog između Beograda i Prištine ne donosi značajne rezultate i da je teško očekivati politički dogovor.
