Obuka o korišćenju američkih raketnih sistema za višestruko lansiranje traje od tri do četiri nedelje, rekao je u sredu predsednik Združenog generalštaba general Mark Mili. Jedan vod ukrajinskih trupa će istovremeno proći obuku u okviru plana Pentagona, dodao je on.
Bajdenova administracija odobrila je isporuku četiri 142 artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti Kijevu u maju, ali, prema Milijevim rečima, „neće biti dobro da se samo baci ovaj sistem naoružanja u bitku“.
„Morate da budete obučeni o tome da biste maksimalno efikasno iskoristili oružje kao sistem preciznosti“, rekao je on novinarima.
„Ukrajinci imaju veoma dobre artiljerce… Ali oni su koristili sisteme iz sovjetskog doba“, a prelazak na oružje zapadne proizvodnje za njih predstavlja izazov, istakao je on.
Ranije ove nedelje, izveštaj Njujork tajmsa otkrio je da se ukrajinske trupe koje se bore protiv ruske vojske bore da shvate kako da upravljaju sofisticiranim stranim oružjem.
Neki vojnici su navodno priznali da su morali da preuzmu priručnike sa interneta i koriste Gugl prevodilac da bi razumeli šta su rekli.
Jedan artiljerac je za novine rekao da je korišćenje visokotehnološkog laserskog daljinomera bez odgovarajućeg znanja izgledalo kao „da dobiješ iPhone 13 i da samo možeš da upućuješ telefonske pozive“.
Sada će, prema Millei-u, SAD „početi ovu stvar sa programom koji je racionalan i promišljen i koji će ih [ukrajinske trupe] obučiti do standarda u kojem će postati efikasni“.
Upotreba stranih višecevnih raketnih sistema je od najveće važnosti za Kijev jer Rusija trenutno „nadmašuje i nadmašuje“ ukrajinske snage u Donbasu, rekao je general.
Britanija je takođe rekla da će Kijevu poslati neodređeni broj višestrukih raketnih sistema M270 američke proizvodnje, koji su slični HIMARS-u. Prema Milijevim rečima, Britanci će takođe obučavati ukrajinski vod u vreme prema planu.
HIMARS-i koje će SAD poslati Ukrajini mogu da ispaljuju baraž raketa efektivnog dometa od oko 50 km, ali takođe mogu da rasporede taktičke balističke rakete dometa do 300 km.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je ranije da je Bela kuća dobila garancije od Kijeva da ovi sistemi velikog dometa neće biti korišćeni za gađanje ciljeva u Rusiji. Međutim, nekoliko dana kasnije, visoki ukrajinski zvaničnik, kao i novoimenovani američki ambasador u Kijevu, činilo se da su protivrečili toj tvrdnji, rekavši da su ukrajinske snage slobodne da biraju svoje ciljeve, uključujući i one na Krimu.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošle nedelje da je malo verovatno da će HIMARS promeniti igru za Ukrajinu jer ta zemlja već poseduje slične sisteme Grad, Smerč i Uragan koje su projektovali sovjetski i ruski projekti. Ali ako rakete dugog dometa budu isporučene Kijevu „Izvući ćemo odgovarajuće zaključke i upotrebiti naše oružje, kojeg imamo dovoljno, kako bismo gađali one objekte koje još nismo pogodili“, upozorio je Putin.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
