Imunoterapija je transformisala negu raka. Kod uznapredovalog melanoma, na primer, najsmrtonosnijeg oblika raka kože, petogodišnja stopa preživljavanja je porasla sa manje od 10% na više od 50% otkako je imunoterapija uvedena 2011. Ipak, samo oko polovine pacijenata sa melanomom reaguje na imunoterapija, a oni koji ne reaguju čekaju tešku budućnost.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu otkrili su da razlika između ljudi koji reaguju i ne reaguju na imunoterapiju možda ima veze sa imunskom ćelijom poznatom kao CD5+ dendritske ćelije, jer one nose protein CD5 na svojim spoljašnjim površinama. . Istraživanje je pokazalo da su ljudi sa različitim vrstama karcinoma, uključujući melanom, živeli duže ako su imali više CD5+ dendritskih ćelija u svojim tumorima, a da miševi kojima nedostaje CD5 na dendritskim ćelijama nisu bili u stanju da dobro reaguju na imunoterapiju.
Nalazi, objavljeni u časopisu Science, sugerišu da bi dodatna terapija dizajnirana da poveća broj ili aktivnost CD5+ dendritskih ćelija potencijalno mogla da proširi spasonosne koristi imunoterapije na više pacijenata sa rakom.
„Imunoterapija je revolucionirala polje terapije raka, ali ima mnogo pacijenata sa rakom koji nemaju koristi od nje“, rekao je stariji autor dr Ejnav Klečevski, docent za patologiju i imunologiju i istraživač na Centar za rak Siteman u jevrejskoj bolnici Barnes i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu.
„Deo razloga zašto neki ljudi ne reaguju dobro na neke oblike imunoterapije je taj što je ova populacija dendritskih ćelija dramatično smanjena. Razvijamo neke nove pristupe zasnovane na imunitetu kako bismo povećali aktivaciju ovih dendritskih ćelija koje eksprimiraju CD5 pomoću cilj da se pomogne većem broju pacijenata da reaguju na imunoterapiju.“
Imuni sistem brani telo od raka tako što aktivira imune ćelije poznate kao T ćelije da prepoznaju i ubiju tumorske ćelije. Kao odgovor, tumorske ćelije manipulišu sistemom kontrolnih tačaka imunološkog sistema – zaštitnim mehanizmom koji sprečava T ćelije da greškom napadaju zdrave ćelije – kako bi prevarili T ćelije da ih ostave na miru. Terapija blokadom imunske kontrolne tačke deluje tako što onemogućava manipulacije tumorskih ćelija, čime se oslobađaju T ćelije da prepoznaju i unište tumore. Ali čak i uz terapiju, T ćelije nekih ljudi nisu u stanju da efikasno rade svoj posao.
Klečevski i kolege – uključujući prvog autora Mingiu Hea, doktora nauka, naučnika i koautora Kate Roussak, doktora medicine, postdoktorskog istraživača – sumnjali su da ljudi koji ne reaguju na imunoterapiju mogu imati problem sa svojim dendritskim ćelijama . Ako su T ćelije igrači na fudbalskom terenu, dendritične ćelije su treneri koji podstiču igrače za igru i daju im uputstva. Bez dendritskih ćelija, T ćelije su prigušene i besciljne.
Analizom podataka u The Cancer Genome Atlasu—javnoj bazi podataka sa informacijama o 20.000 tumora koji predstavljaju 33 tipa raka—Klečevski i kolege su otkrili da su pacijenti sa tipovima kože, pluća, kostiju i mekog tkiva, dojke i raka grlića materice prošli bolje ako su imali više karcinoma. nivoi CD5+ dendritskih ćelija u njihovim tumorima.
Dalji eksperimenti sa ljudskim ćelijama i miševima su pokazali da su CD5+ dendritične ćelije potrebne za efikasnu aktivnost T ćelija protiv tumora. CD5+ dendritičke ćelije ljudi snažno su indukovale T ćelije da se aktiviraju i razmnožavaju. Miševi sa tumorima su samo slabo reagovali na imunoterapiju i nisu uspeli da odbace tumore ako im nedostaje CD5 na njihovim dendritskim ćelijama.
Nalazi sugerišu da bi se količina CD5+ dendritskih ćelija unutar tumora mogla koristiti da pomogne lekarima da procene koji pacijenti će najverovatnije imati koristi od imunoterapije. Oni takođe sugerišu da bi povećanje broja ili aktivnosti takvih dendritskih ćelija potencijalno moglo pomoći da više ljudi ima koristi od imunoterapije. Kao deo ove studije, istraživači su otkrili da imuni protein IL-6 povećava količinu CD5+ dendritskih ćelija.
„Još uvek ne razumemo u potpunosti kako funkcionišu imunoterapije“, rekao je Klečevski. „Ova studija ukazuje da postoji više što možemo učiniti da povećamo efikasnost ovih tretmana. Uveren sam da ako možemo da pronađemo načine da iskoristimo ove ćelije ili proširimo ove ćelije kod pacijenata, možemo pomoći većem broju ljudi.“
