Serija ostavki gradonačelnika širom Srbije najverovatnije znači pripremu za parlamentarne, lokalne i pokrajinske izbore. Izbori bi kako sada stvari stoje trebalo da budu održani već od 17. decembra, a pored ostavki gradonačelnika, očekuje se da ostavku podnese i premijerka Srbije Ana Brnabić. To je na neki način odgovor vladajućih delu opozicije koji je zatražio od predsednika Srbije nove izbore, piše „ Dojče vele „.
Kako je Aleksandra Vučića naglasio, „biće zajedno parlamentarni, pokrajinski, beogradski i u nekim opštinama“. Vučić je na pitanje da li će on biti nosilac liste Srpske napredne stranke (SNS), odgovorio da će mu to biti „čast i zadovoljstvo“.
Vanredni izbori se uglavnom raspisuju kako bi se razrešila neka politička kriza, ali sagovornici DW ocenjuju da se ni ovim izborima ništa neće rešiti u Srbiji. Kako za DW kaže Zoran Gavrilović, iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), „ovakav korak pokazuje da mi imamo izborni sistem koji je u funkciji jedne stranke i jednog čoveka. Ovo je zapravo zloupotreba izbora, na kojima ćemo umesto biranja najboljih kandidata imati izbore na svim nivoima, na kojima će se aklamacijom birati između podrške i odbijanja lične vlasti Aleksandra Vučića“, ocenjuje Gavrilović.
Ako je opozicija izbore videla kao neku vrstu izlazne strategije nakon praktičnog neuspeha uličnih protesta širom Srbije, nije baš najjasnije zašto je vladajućoj stranci odgovarala ovakva brzina kada je reč o mogućem datumu izbora.
Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić smatra da su „neki događaji dobili ubrzanje, pre svega na Kosovu, ali tu Vučić verovatno računa i na nespremnost opozicije za izbore. Sama opozicija još nije razradila ni strategiju, ni taktiku za izbore, i pretpostavka je da u ovakvom kratkom vremenskom okviru ona to neće ni moći valjano da uradi“, ističe Čupić za DW.
Očito je da, nakon najavljenih poskupljenja, ekonomska situacija u vreme kada je trebalo da se održe izbori neće biti ista kao krajem ove godine, primećuje Zoran Gavrilović. „Unutar vlasti takođe postoji bojazan da će ova probuđena javnost nakon tragičnih događaja sve više sazrevati. Ali i pored toga mi i dalje imamo vlast koja iza sebe ostavlja razorene institucije i uništenu vladavinu prava, i zato mislim da će ovo biti izbori koji ništa neće rešiti, i da će se kriza koju imamo samo dalje nastaviti“, upozorava Gavrilović.
Opozicija je kao jedan od zahteva istakla razdvajanje izbora, kako bi se upravo smanjio uticaj Aleksandra Vučića kao nosioca liste SNS na objedinjenim izborima. Taj zahtev se pre svega odnosio na poseban datum za izbore u Beogradu, koji se trenutno vidi kao mesto na kome opozicija ima šanse za najbolji rezultat u Srbiji. Međutim, bar za sada nije vidljivo preterano insistiranje opozicije na tom zahtevu, a pomenuti kratak rok do izbora verovatno znači da se na tome i neće insistirati.
Opozicija je i oko toga imala potpuno različite stavove, jer su pojedini bili za izlazak na izbore po svaku cenu, podseća Čedomir Čupić. „Vladajućoj stranci svakako odgovara da svi izbori budu u isto vreme, jer to ostavlja više prostora za razne vrste manipulacija. To sve govori u kakvom je stanju demokratija u Srbiji. Opozicija bi možda mogla da nešto više učini oko razdvajanja izbora ili oko izbornih uslova, ako bi bila jedinstvenija i ako bi imala jedinstven pogled na te izbore“, smatra profesor Čupić.
Zoran Gavrilović ističe da „pre svega nije jasno zašto je opozicija tražila izbore. Ne verujem da će se Vučić odreći te privilegije da svoje ime postavi nasuprot opoziciji. Propuštena je takođe prilika da se energija protesta pretvori u nešto što će biti makar nekakva promena u medijskoj sferi, koja je bitna ne samo za izborni proces. Sada je opozicija tražila izbore, Vučić odgovorio da će ih dobiti, ali se izborni uslovi neće promeniti i zato sada srljamo u novu krizu“, napominje naš sagovornik.
Tema izbornih uslova je sa druge strane gotovo nestala iz javne debate i, koliko se može primetiti, čak i opozicija ne insistira previše na tom problemu. Za profesora Čupića „to već dovoljno govori kako će izgledati ti izbori. Ulazi se, dakle, u neku političku utakmicu u kojoj će krajnji rezultat biti da će neko ući u parlament, ali se što se tiče ukupnog političkog života u Srbiji ništa neće promeniti. Previše je tu sitnih kalkulacija da bi se nešto suštinski promenilo“, naglašava Čupić.
„Mislim da je opoziciju na kraju uplašio mali broj ljudi na protestima“, dodaje Zoran Gavrilović, i kaže kako očekuje „da će se tu umešati i Evropska unija“. „Ako pogledamo i ovo što se desilo na severu Kosova, to je jasan dokaz da institucije ne rade svoj posao. To je jedan ozbiljan problem koji na neki način prevazilazi granice Srbije i tu jedni ovakvi izbori pod ovakvim uslovima zapravo samo produžavaju duboku krizu u kojoj se našla Srbija“, zaključuje Zoran Gavrilović.
