Mladi širom sveta, nakon završetka školovanja, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima na tržištu rada. Broj diplomiranih akademaca raste, dok se zapošljavanje usporava, a uticaj veštačke inteligencije dodatno pojačava neizvesnost. Ova kriza zapošljavanja posebno je vidljiva u zemljama poput Kine, gde su mladi izašli na ulice zbog nedostatka ekonomskih šansi.
U Južnoafričkoj Republici i Maroku, strahovi od nezaposlenosti mladih doveli su do protesta. U Indiji se formirala „Stranka bubašvaba“, pokret koji je započeo kao satirični projekat, ali je brzo stekao nacionalnu pažnju. Nezaposlenost mladih, koja obuhvata osobe uzrasta od 15 do 24 godine, često je viša od opšte stope nezaposlenosti zbog nedostatka iskustva.
Kina je postala primer ovog problema, gde je stopa nezaposlenosti mladih u maju iznosila 15,6%. Iako je to najniži nivo u poslednjih 11 meseci, i dalje je znatno viša od opšte stope nezaposlenosti. Statistika više ne obuhvata milione redovnih studenata, što otežava poređenje sa prethodnim podacima.
Osim Kine, i druge zemlje se suočavaju sa sličnim problemima. Tehnologija i usporeno zapošljavanje smanjuju vezu između diplome i sigurnog zaposlenja. Strah od veštačke inteligencije, koja bi mogla da ugrozi poslove na početnim pozicijama, dodatno komplikuje situaciju.
U Velikoj Britaniji, broj oglasa za poslove za diplomirane studente opada brže nego za poslove koji ne zahtevaju fakultetsku diplomu. Istraživanja pokazuju da se zapošljavanje mladih usporava u firmama koje brže usvajaju veštačku inteligenciju. Stručnjaci smatraju da su drugi faktori, poput nedostatka dinamičnosti ekonomije, važniji uzroci stagnacije.
U Evropi, situacija na tržištu rada nije alarmantna, ali nezaposlenost mladih nije novost. Udeo mladih koji nisu zaposleni, niti se obrazuju, porastao je u nekim zemljama, dok je u većem delu južne Evrope opao. Međutim, između 2023. i 2025. godine, stopa nezaposlenosti mladih porasla je u osam od 11 svetskih regiona.
Mlade osobe su bolje prošle u visokokvalifikovanim oblastima, kao što su nauka i inženjerstvo, dok su šanse u proizvodnji i građevinarstvu opale. U Nemačkoj, studenti su manje optimistični u vezi sa pronalaženjem posla nego pre dve godine, a sigurnost posla postala je ključni prioritet.
Kreatori politike i poslodavci moraju da ulože sredstva u otvaranje dostojanstvenih radnih mesta i podršku mladima u prelasku sa školovanja na posao. Golo Henseke naglašava da je privredni rast ključ za rešavanje ovih problema.
