Martinović: Izdvojeno 257 miliona dinara za osnivanje upravnih mesta u Srbiji

Martinović: Izdvojeno 257 miliona dinara za osnivanje upravnih mesta u Srbiji

Iz budžeta Srbije do sada je ukupno izdvojeno 257 miliona dinara za obezbeđivanje 42 jedinstvena upravna mesta u Srbiji, rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović.

On je to rekao prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji sa 11 lokalnih samouprava radi uspostavljanja jedinstvenih upravnih mesta što će im pomoći da „ojačaju kapacitete i pojačaju kvalitet usluga koje pružaju gradjanima i privredi“.

Sporazum o saradnji potpisale su opštine Bečej, Lajkovac,Vrbas, Medvedja, Plandište, Rača i Bački Petrovac, kao i gradovi Kragujevac, Leskovac, Požarevac i Užice.

„Jednostavna, brza i kvalitetna usluga koju organi pružaju gradjanima odraz su svih naših unutrašnjih ekonomskih procesa i napora kojih javnost obično nije svesna“, rekao je Martinović.

Podsetio je da je projekat pokrenut 2019. godine kada je prvo ovakvo mesto bilo otvoreno u Lazarevcu, a narednih godina upravna mesta su dobile mnoge druge jedinice lokalne samouprave, „gde gradjani brzo i lako mogu da završe poslove koje imaju sa upravom bez šetanja od šaltera do šaltera“.

Od septembra 2019. godine do marta 2022. otvorena su jedinstvena upravna mesta u 25 jedinica lokalne samouprave, rekao je Martinović.

Do kraja ove godine očekuje se otvaranje 17 novih takvih mesta za 100 miliona dinara iz budžeta Srbije, što je 60 miliona više nego pre.

Istakao je da će u 2023. godini iz budžeta biti izdvojeno 88 miliona dinara za projekat podrške uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta.

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Nikola Tarbuk istakao je da stvaranjem jedinstvenog upravnog mesta dolazi do promene organizacije posla i dovodi do efikansijeg rada i uštede vremena.

„Projektom je predvidjeno niz mehanizama koji će meriti zadovoljstvo gradjana pruženim uslugama“, rekao je Tarbuk.

Stalni zamenik ambasadorke Nemačke u Srbiji Karsen Majer Vifhauzen rekao je da je „opština nivo na kojem obični gradjani koji se posvete nekom projektu ili koji lobiraju za neki projekat mogu da vide na koji način utiču na proces odlučivanja na lokalnom nivou“.

Vifhauzen je ocenio da je Srbija napravila značajan napredak u oblasti lokalne uprave, ali da su mogući i dalja podrška i nastavak napora na unapredjenju kvaliteta raspoloživosti i pristupačnosti usluga gradjanima.

„Zamislite kako bi digitalizacija javnih usluga mogla da omogući gradjanima da potencijalno imaju pristup administraciji sa bilo kojeg mesta i u bilo koje vreme, a to može da omogući i državnim službenicima da rade onlajn i da saradjuju na velikim razdaljinama i bez kašnjenja“, rekao je on.

Istakao je da unapredjenje standarda državne uprave u Srbiji u smeru postizanja efikasne transparentne administracije uprave koja je orijentisana ka gradjanima, ukazuje na kretanje Srbije ka EU.

Vifhauzen je rekao da Nemačka jeste, da je bila i da će biti najvažniji partner Srbije ka EU.

Projekat kreiranja jedinstvenog upravnog mesta se sprovodi u okviru nemačko – srpske razvojne saradnje, od strane Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ) i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Usmeren je na jačanje kapaciteta lokalne samouprave za pružanje usluge gradjanima, unapredjujući kvalitet, dostupnost i efikasnost izabranih usluga jedinica lokalne samouprave.