Specijalni izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, izjavio je danas da je pitanje zašto još uvek ne postoji Zajednica srpskih opština (ZSO) više pitanje za privremene prištinske institucije. On je naglasio da ne vidi razlog da se ne krene dalje, posebno nakon predstavljanja evropskog nacrta statuta ZSO.
U intervjuu za Kosovo online, Lajčak je rekao da je statut sačinjen veoma pažljivo, kroz razrađen i dugotrajan proces, uz podršku i pomoć Nemačke, Francuske, Italije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i doprinos nezavisnih međunarodnih pravnih stručnjaka i mišljenje stručnjaka iz Saveta Evrope.
„Uveren sam da evropski nacrt statuta u potpunosti poštuje pravni poredak Kosova. Takođe smo u najvećoj mogućoj meri uzeli u obzir crvene linije obe strane. To je evropski način za rešavanje osetljivog pitanja manjinskih prava i zaštite, i odražava najbolju evropsku praksu. Zato bih tvrdio da ono što funkcioniše za države članice EU i Savet Evrope – dve međunarodne organizacije kojima Kosovo želi da se pridruži, svakako treba da bude prihvatljivo i za Vladu Kosova“, rekao je Lajčak.
On je objasnio da procedura predviđena sporazumima iz 2013. i 2015. godine sadrži dve „bezbednosne provere“ u pogledu ustavnosti statuta ZSO. Nakon usaglašavanja u okviru dijaloga, gde se prvo izjašnjava vlada privremenih institucija, statut će biti upućen na razmatranje Ustavnom sudu u Prištini, što znači da i taj sud ima reč.
Dodao je da međunarodna zajednica takođe vidi neuspostavljanje ZSO kao pitanje vladavine prava i da je reagovala u skladu sa tim, u kontekstu zahteva za članstvo Prištine u Savetu Evrope.
„Pitanje ZSO je veće od ‘jednostavne’ obaveze iz dijaloga. Ono odražava pristup vlade zaštiti ljudskih prava, pravima nevećinskih zajednica i vladavini prava“, ocenio je Lajčak.
Na pitanje zašto na pregovorima u Briselu nije bilo dogovora o uredbi tzv. CBK i dinaru između delegacija Beograda i Prištine i šta misli da bi bilo rešenje za dinar na Kosovu, Lajčak je rekao da je Brisel upozoravao na posledice koje uredba može imati na svakodnevni život Srba na Kosovu i drugih zajednica.
Dodao je da je cilj privremenog rešenja bio da se Srbima na Kosovu i drugim zajednicama koje ispunjavaju uslove, kao i institucijama koje finansira Beograd, kao što su škole i bolnice, omogući da dobiju sredstva od Srbije dok se ne pronađe trajno rešenje.
„Spremni smo da sazovemo još jedan sastanak na ovu temu čim strane pokažu spremnost da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje. Nažalost, u ovom trenutku to nije slučaj, što na kraju šteti ljudima na Kosovu. Izrazili smo zabrinutost zbog zatvaranja i konfiskacije kancelarija srpske Poštanske štedionice na severu Kosova bez prethodne najave ili koordinacije, i to samo nekoliko dana nakon poslednjeg sastanka u dijalogu na ovu temu. Akcija je u tom trenutku bila nepotrebna i može se kategorisati kao eskalirajuća“, rekao je on.
Lajčak je dodao da su ga zamolili da ostane još malo na toj funkciji, te da nastavlja sa radom. Cilj njegove ovonedeljne posete Prištini i Beogradu jeste razgovor o narednim koracima i programu rada za naredni period, sa fokusom na deblokadi primene Sporazuma o putu ka normalizaciji.
„Uveren sam da će Sporazum na kraju biti primenjen“, zaključio je Lajčak.
