Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže za RTS da su šanse da će građani na jesen na birališta danas veće nego što su bile juče, ali da još uvek postoji mogućnost da se parlamentarni izbori održe naredne godine, zajedno sa lokalnim i pokrajinskim. Ističe da će ta strateška procena vladajuće koalicije zavisiti od druga dva važna faktora – pregovora između Beograda i Prištine i protesta koji su u toku. Klačar očekuje da ćemo na sledećim izborima, kada god budu, svedočiti drugačijim temama i govoriti o drugačijim akterima.
Iako su parlamentarni i predsednički izbori održani pre nešto više od godinu dana, a aktuelnoj Vladi mandat traje tek šest meseci, sve češće se govori da bi građani Srbije mogli na birališta i to već na jesen. Prvobitno, novo glasanje pominjalo se samo za Beograd, što je opozicija zatražila odmah nakon izbora u aprilu 2022, međutim, u poslednjim izjavama predsednika Aleksandra Vučića čulo se da su sve izvesniji i izbori na parlamentarnom nivou.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar kaže da su danas veće nego što su bile juče šanse da ćemo na jesen na birališta.
„Izjave predsednika Vučića su išle u tom pravcu, ali bih rekao da postoji i dalje otvoren prostor da se pronađe drugačije rešenje, prevashodno rešenje koje bi omogućilo da se ti izbori održe zajedno sa lokalnim i pokrajinskim izborima koji se u redovnom terminu moraju održati sledeće godine“, smatra Klačar.
Naglašava da šanse za izbore na jesen postoje, ali kaže da mu se čini da postoji i velika verovatnoća da 26. maja ne saznamo kada će se izlaziti na birališta, već da se određivanje konkretnog datuma prolongira za neki kasniji period.
Klačar kaže da se puno toga promenilo nakon aprilskih izbora – nastavljen je rat u Ukrajini, ubrzana ja kosovksa dinamika i desile su se dve ogromne tragedije i prateći protesti u Srbiji .
„Svi ti događaji nam govore o tome da je situacija bitno drugačija nego što je bila pre godinu dana. Svi aspekti će uticati na odluku kada će biti izbori, a svakako će vladajuća koalicija voditi računa o tome da li izbori mogu da se spoje sa lokalnim i pokrajinskim zato što je u Srbiji, iako možda nije najbolja odluka, takva praksa u protekle 33 godine. Svaka vladajuća koalicija je volela da spoji i organizuje lokalne izbore zajedno sa predsedničkim ili parlamentarnim“, navodi Klačar.
Kaže da je zato veoma mala verovatnoća da se beogradski izbori održe samostalno, izvan spajanja sa parlamentarnim.
„U bilo kom slučaju, čini mi se da će teme biti nacionalne i vrlo je verovatno da ćemo čak i na sledećim lokalnim izborima imati veliku nacionalnu kampanju, upravo zbog primata određenih tema koje su danas u javnom životu prisutne. To će biti nusposledice krupnih globalnih i nacionalnih tema kojima svedočimo“, ističe Klačar.
Klačar smatra da je Srpska napredna stranka (SNS) spremna za kampanju i izbore, imajući u vidu članstvo, infrastrukturu i resurse koje poseduje.
„Srpska napredna stranka je uvek spremna za kampanju. Ona već u predizbornom periodu uradi veliki broj aktivnosti koje su važne. SNS je stranka koja generalno voli kraće kampanje. Ostaje samo ključno pitanje njihove stranačke procene da li je septembar dobar termin za izbore“, kaže Klačar.
Ističe da tokom protekle 33 godine taj mesec generalno nije bio čest izbor vladajuće koalicije za izbore, pogotovo nakon 2000. godine.
„Ta strateška procena će zavisiti od druga dva važna faktora, a to su pregovori između Beograda i Prištine i protesti koji su u toku“, smatra Klačar.
Objašnjava da postoje dva pravna načina na koji se do izbora može doći – prvi je da premijerka podnese ostavku i da se u roku od 30 dana ne dođe do nove parlamentarne većine i izvršne vlasti, dok je drugi, koji smo videli prošle godine, da Vlada podnese predsedniku Srbije obrazložen predlog za raspuštanje Skupštine.
„Pravno neće biti problema da se izbori organizuju u septembru. Ukoliko procena SNS-a bude takva da će ostavkom Vlade na neki način izaći u susret zahtevima koji se čuju na protestima, onda će to verovatno i biti način na koji će izbori biti organizovani“, ističe Klačar.
Smatr a da u SNS-u jesu spremni za izbore, da o njima ozbiljno razmišljaju i da bi verovatniji put do izbora bio upravo ostavka Vlade.
Klačar smatra da opozicija nije homogena, da se ne može govoriti o jednom entitetu i da imaju različite interese.
„Ako bismo razgovarali sa nekim strankama iz desnog dela opozicije, verovatno da bi oni preferirali parlamentarne izbore. Ako bismo razgovarali sa nekim delom građanske opozicije, verovatno bi im odgovarali beogradski izbori“, kaže Klačar.
Naglašava da je izvesno da opozicija u ovom momentu procenjuje da su im protesti veći adut nego što su izbori.
„Očigledno je percepcija u opoziciji da protesti mogu biti masovni, da mogu trajati i da mogu da oštete vladajuću koaliciju. Opozicija zapravo razmišlja da je bolje da protesti traju, da se napravi određena vrsta političke štete za vladajuću koaliciju, pa da se tek onda razmišlja i ozborima“, objašnjava Klačar.
Naglašava da je logika vlasti drugačija, da želi da amortizuje proteste i da joj scenario bržih izbora više odgovara.
Klačar ističe da se ključni politički problemi i nezadovoljstvo trenutno artikulišu na ulici i da se Srbija u pogledu političkog života vratila na period pre aprilskih izbora prošle godine – period koji karakterišu visoke emocije, hipersenzitivni narativ, polarizacija i konfrontacija.
„Sledeća kampanja će ponovo biti emotivna i polarizujuća. Čini mi se da će se većina velikih tema otvarati na ulicama i da i vlast i opozicija veruju da im javni događaji u ovom trenutku više odgovaraju nego diskusija u institucijama“, kaže Klačar.
Klačar najavljuje da ćemo na sledećim izborima, kada god da budu, svedočiti drugačijim temama i govoriti o drugačijim akterima.
„Došlo je do ukrupnjavanja desničarske opozicije, pre svega zbog pregovora Beograda i Prištine. Došlo je do pojave novih aktera u građanskoj opoziciji, gde mislim na pokret Zdravka Ponoša. Ta velika koalicija koja je postojala uoči aprilskih izbora više ne postoji i vidimo da ‘ Ne davimo Beograd ‘ nastupa samostalno i traži neku vrstu autonomije u okviru zeleno-leve koalicije“, ističe Klačar.
Smatra da je najveća promena koja se dogodila formiranje Narodnog pokreta za državu, što sugeriše da će i vladjuća koalicija na izbore izaći u jednoj velikoj koaliciji.
Klačar kaže da odnos Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije ne izgleda na nižim i srednjim nivoima uvek harmonično, ali da izgleda dobro kada su u pitanju lideri.
„To je odnos koji je uvek bio dominantno baziran na snažnom političkom interesu, a ne toliko na emocijama. Čini mi se da u ovom trenutku ni za jednu ni za drugu stranku ne postoji politički interes koji bi ugrozio opstanak koalicije. Čak ne bi bilo iznenađenje da na sledećim izborima vidimo jednu veliku listu gde bi se našli SNS i SPS sa svim manjim partnerima“, ističe Klačar.
Što se tiče predstojećeg Predsedništva SNS-a, Klačar kaže da treba očekivati krupnije promene.
„Čini se da svedočimo polako približavanju trenutka kada bi Aleksandar Vučić mogao da podnese ili najavi podnošenje ostavke na mesto predsednika stranke. Za očekivati je, samim tim, i druge personalne promene u vođenju stranke. Naravno, očekuje se i mnogo toga u vezi sa funkcionisanjem i delovanjem Narodnog pokreta za državu jer se čini da će to da bude modus kako će SNS da izađe na sledeće izbore“, kaže Klačar.
