U početku je bilo nejasno kako će imuni sistem reagovati na infekcije SARS-CoV-2 nakon treće vakcinacije. Tim naučnika sa Univerzitetskog medicinskog centra Getingen (UMG), u saradnji sa Univerzitetom u Minsteru, sada je istražio ovo pitanje u studiji CoV-ADAPT („Humoralni i ćelijski imuni odgovori adaptivnog imunog sistema nakon vakcinacije ili prirodnog COVID-a infekcija“).
Istraživanja na 213 učesnika studije, svi zaposleni u UMG, pokazuju da treća vakcinacija dovodi do ponovnog poboljšanja imunološkog odgovora.
Vakcinacija povećava i količinu i kvalitet antitela, kao i imuni odgovor posredovan ćelijama. Ovo poslednje uključuje aktivnost određenih ćelija, takozvanih T ćelija, koje su posebno relevantne u odbrani od virusnih infekcija.
Kod učesnika studije koji su bili podvrgnuti infekciji SARS-CoV-2 uprkos trećoj vakcinaciji, primećeno je još veće povećanje kvantiteta i kvaliteta antitela, ali ne i dalje povećanje imunološkog odgovora posredovanog ćelijama.
„Rezultati pokazuju da se odgovori imunog sistema razlikuju u relevantnoj meri kod vakcinisanih učesnika studije sa i bez naknadne infekcije SARS-CoV-2“, kaže dr Moric Šnele, viši lekar u Interdisciplinarnoj laboratoriji UMG i poslednji autor studija. Rezultati su objavljeni u Journal of Medical Virologi 3. oktobra 2023.
„Prethodne studije su pokazale da se broj antitela prilično brzo smanjuje nakon vakcinacije, dok se imuni odgovor posredovan ćelijama održava duže. Stoga je moguće da pojačani imunitet nakon infekcije ne traje dugo. Dalje povećanje ćelijskog imuni odgovor bi takođe bio važan za ovo, ali mi to nismo mogli da primetimo“, kaže prof. dr Luise Erpenbek, profesor na Odeljenju za dermatologiju Univerzitetske bolnice u Minsteru (UKM) i takođe poslednji autor studije.
U ranijim rezultatima studije, tim koji su predvodila dva direktora studije prof. dr Erpenbeck i dr Schnelle je već bio u mogućnosti da identifikuje relevantne razlike u imunološkim odgovorima između različitih kombinacija vakcina protiv SARS-CoV-2 koristeći učesnike CoV- ADAPT studija, koja se sastoji od preko 400 zaposlenih UMG.
Ovo je već dovelo do dve publikacije. Studija, koja je počela 2021. godine, podeljena je na nekoliko istraživačkih faza.
Između marta i juna 2022., istraživači u Getingenu su uspeli da regrutuju 213 od prvobitnih preko 400 učesnika studije za treću fazu CoV-ADAPT studije. Ljudi koji su uzimali lekove koji potiskuju ili na drugi način utiču na imuni sistem bili su isključeni iz studije.
Uzorci krvi su uzeti od učesnika studije, od kojih su svi bili zaposleni u UMG-u, u dodatnom vremenskom trenutku nakon treće vakcinacije.
Slično ranijim testovima krvi, ispitivani su količina i kvalitet antitela, kao i aktivnost određenih imunih ćelija, poznatih kao T ćelije. Kod 62 od 213 učesnika, infekcija SARS-CoV-2, poznata i kao probojna infekcija, dogodila se između treće vakcinacije i novog uzorka krvi. 151 ispitanik je ostao bez infekcije.
Podaci pokazuju da treća vakcinacija dovodi do novog poboljšanja imunološke odbrane specifične za virus. Povećava i količinu i kvalitet antitela, kao i ćelijski imuni odgovor.
Kod 62 ispitanika koji su bili podvrgnuti infekciji SARS-CoV-2 uprkos trećoj vakcinaciji, primećeno je još veće povećanje kvantiteta i kvaliteta antitela kao rezultat infekcije, ali ne i dalje povećanje imunog odgovora posredovanog ćelijama.
Tim je takođe želeo da otkrije zašto neki ljudi pate od infekcije SARS-CoV-2 uprkos vakcinaciji, dok su drugi pošteđeni. Da bi to uradio, Odeljenje za medicinsku statistiku na UMG je obučilo model mašinskog učenja sa podacima iz studije i prethodno objavljenih studija CoV-ADAPT. Međutim, uprkos velikom skupu podataka, ovaj model nije mogao da identifikuje ljude sa većim rizikom od prodora infekcije na osnovu dostupnih informacija.
„Važan doprinos ove studije je da čak i na osnovu sveobuhvatnih imunoloških podataka tokom dugog vremenskog perioda, izgleda da nije moguće predviđanje prodora infekcije kod pojedinaca“, rekao je dr Saša Dirks, naučnik u Interdisciplinarnoj laboratoriji UMG i jedan od dva prva autora.
„Druge studije pokazuju da su viši nivoi antitela na SARS-CoV-2 u proseku povezani sa manjim rizikom od prodora SARS-CoV-2 infekcija. Međutim, naši nalazi pokazuju da je kod pojedinaca dugoročni imuni status SARS-CoV-2 nije dovoljno smisleno da bi se napravilo tačno predviđanje rizika na individualnom nivou“, dodaje dr Moric Holštajn, stalni lekar na Odeljenju za dermatologiju, venerologiju i alergologiju na UMG-u i takođe prvi autor studije. „Faktori životne sredine verovatno igraju veću ulogu u identifikaciji ljudi u opasnosti.“
Naučnici sa Instituta za kliničku hemiju i Interdisciplinarne laboratorije UMG, Odeljenja za dermatologiju, venerologiju i alergologiju, Instituta za medicinsku mikrobiologiju i virusologiju i Odeljenja za medicinsku statistiku UMG i Univerziteta u Minsteru blisko su sarađivali na ovoj studiji.
Svi naučnici se slažu da CoV-ADAPT studija doprinosi boljem razumevanju imunoloških promena.
