Sirijski izbeglica Ahmad al-Hariri, koji je pre 10 godina pobegao od rata u svojoj zemlji u susedni Liban, proveo je poslednju deceniju nadajući se uzaludno da će pobeći u novi život u Evropi.
Gledajući evropske nacije kako otvaraju ruke stotinama hiljada Ukrajinaca za manje od nedelju dana, otac troje dece ne može a da ne uporedi njihove sudbine.
„Pitamo se zašto su Ukrajinci dobrodošli u sve zemlje dok smo mi, sirijske izbeglice, još uvek u šatorima i ostajemo pod snegom, suočeni sa smrću, a niko nas ne gleda?“ rekao je Rojtersu u izbegličkom centru gde je smešteno 25 porodica na obodu mediteranskog grada Sidona.
U arapskom svetu, gde je 12 miliona Sirijaca iseljeno ratom, kritičari u rasponu od Haririja do aktivista i karikaturista upoređuju zapadnu reakciju na izbegličku krizu izazvanu invazijom Rusije na Ukrajinu sa načinom na koji je Evropa nastojala da zadrži sirijske i druge izbeglice u 2015.
Neki se prisećaju slika izbeglica koje danima hodaju po teškom vremenu ili gube živote na opasnim morskim prelazima dok su pokušavali da probiju granice Evrope.
U ponedeljak, četiri dana nakon što je Rusija započela svoj napad, Evropska unija je saopštila da je najmanje 400.000 izbeglica ušlo u blok iz Ukrajine, koja ima kopnene granice sa četiri države EU.
Očekuju se još milioni, a EU priprema mere koje bi ponudile privremene boravišne dozvole, kao i pristup zapošljavanju i socijalnoj zaštiti – što je brzo otvaranje njenih vrata u suprotnosti sa njenim odgovorom na ratove u Siriji i drugde.
Do početka 2021. godine, 10 godina nakon izbijanja sukoba u Siriji, države EU su primile milion sirijskih izbeglica i tražilaca azila, od kojih je samo Nemačka uzela više od polovine. Većina njih stigla je pre sporazuma iz 2016. u kojem je EU platila milijarde evra da Turska nastavi da ugošćuje 3,7 miliona Sirijaca.
Ovog puta dobrodošlica je bila trenutna.
„Ovde nemamo izbeglički talas na koji smo navikli i ne znamo šta da radimo – ljude sa nejasnom prošlošću“, rekao je bugarski premijer Kiril Petkov, opisujući Ukrajince kao inteligentne, obrazovane i visoko kvalifikovane.
„To su Evropljani čiji je aerodrom upravo bombardovan, koji su pod vatrom“, rekao je on. Bugarska je rekla da će pomoći svima koji dolaze iz Ukrajine, gde ima oko 250.000 etničkih Bugara.
Prošle godine 3.800 Sirijaca je zatražilo zaštitu u Bugarskoj, a 1.850 je dobilo izbeglički ili humanitarni status. Sirijci kažu da većina izbeglica prolazi samo kroz Bugarsku u bogatije zemlje EU.
Poljska vlada, koja se prošle godine našla pod teškim međunarodnim kritikama zbog odbijanja talasa imigranata koji prelaze iz Belorusije, uglavnom sa Bliskog istoka i Afrike, pozdravila je one koji beže od rata u Ukrajini.
U Mađarskoj, koja je izgradila barijeru duž svoje južne granice kako bi sprečila ponavljanje priliva ljudi sa Bliskog istoka i Azije iz 2015. godine, dolazak izbeglica iz susedne Ukrajine izazvao je izliv podrške i ponude prevoza, kratkoročnog smeštaja. , odeću i hranu.
„RELATIVNO CIVILIZOVAN“
I Mađarska i Poljska kažu da su izbeglice sa Bliskog istoka koje stignu na njihove granice već prešle druge bezbedne zemlje koje su dužne da obezbede sklonište.
Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto branio je različite pristupe. „Moram odbaciti poređenje između onih koji beže od rata i onih koji pokušavaju da uđu u zemlju ilegalno“, rekao je on na sastanku Ujedinjenih nacija u Ženevi.
Dobrodošlicu je olakšala činjenica da je Ukrajina dom velike zajednice etničkih Mađara.
Ovakve veze navele su neke zapadne novinare da sugerišu da je humanitarna katastrofa u Ukrajini drugačija od krize u Siriji, Iraku ili Avganistanu, jer bi Evropljani mogli bliže da se odnose na žrtve.
Njihovi komentari izazvali su talas osude na društvenim mrežama, optužujući Zapad za pristrasnost. Isečci izveštaja su bili široko rasprostranjeni i žestoko kritikovani širom regiona.
Na primer, televizijski reporter američke mreže CBS opisao je Kijev kao „relativno civilizovan, relativno evropski“ grad, za razliku od drugih ratnih zona. Drugi su rekli da je Ukrajina drugačija jer su oni koji su bežali bili srednja klasa ili su gledali Netfliks.
Reporter CBS-a Čarli D’Agata se izvinio, rekavši da je pokušavao da prenese razmere sukoba. CBS nije odmah odgovorio na zahtev za dalji komentar.
Nadim Huri, izvršni direktor Arapske reformske inicijative, rekao je da su delovi medijskog izveštavanja uznemirujući i otkrio „neznanje o izbeglicama iz drugih delova sveta koje takođe imaju iste aspiracije kao Ukrajinci“.
