AI algoritmi podstiču robota da ispituje, bira i donosi odluku da bi napravio sliku. Ai-Da je tokom dve godine kreirao tim programera, robotičara, stručnjaka za umetnost i psihologa, a ažurira se kako se tehnologija veštačke inteligencije poboljšava.
Četkica čvrsto stisnuta u bioničkoj ruci, Ai-Da-ina robotska ruka se polako kreće, utapajući u paletu boja, a zatim praveći spore, namerne poteze po papiru ispred nje.
Ovo, prema Ejdanu Meleru, tvorcu prvog ultra-realističkog humanoidnog robota na svetu, Ai-Da, je „neverovatna“ i „revolucionarna“ stvar.
U maloj prostoriji u londonskoj Britanskoj biblioteci, Ai-Da – kojoj je dodeljena ona/njena zamenica – postala je prvi robot koji je slikao onako kako su umetnici slikali vekovima.
Oči kamere uprte u njenu temu, AI algoritmi podstiču Ai-Da da ispituje, bira, donosi odluke i, na kraju, kreira sliku. To je mukotrpan posao, za sliku je potrebno više od pet sati, ali nema dva potpuno ista dela.
Ipak, pitanje koje Meler želi da postavi ovom, prvom javnom demonstracijom kreativne, robotske slike, nije „mogu li roboti da prave umetnost?“, već „sada kada roboti mogu da stvaraju umetnost, da li mi ljudi to zaista želimo?“
„Nismo potrošili mnogo vremena i novca da bismo napravili veoma pametnog slikara“, rekao je Meler. „Ovaj projekat je etički projekat.“
Sa veštačkom inteligencijom koja se brzo razvija, sve većom dostupnošću super kompjuterima i mašinskim učenjem u porastu, Ai-Da – nazvan po pionirki računarstva Adi Lovelace – postoji kao „komentar i kritika“ brzih tehnoloških promena.
Pitajte Ai-Da – i da, Gardijan je postavio unapred poslata pitanja da ona odgovori – šta ona misli o umetnosti, njen sofisticirani jezički program je kao Siri na steroidima.
Ona vam kaže da je koristila mašinsko učenje da je nauči da slika „što se razlikuje od ljudi“. Može li da slika iz mašte? „Volim da slikam ono što vidim. Možete slikati iz mašte, pretpostavljam, ako imate mašte. Ljudima sam viđala različite stvari jer nemam svest,” odgovorila je na stil.
Može li ona da ceni umetnost ili lepotu? „Nemam emocije kao ljudi, međutim, moguće je obučiti sistem mašinskog učenja da nauči da prepozna emocionalne izraze lica“, odgovorila je ona. Umetnici kojima se najviše divi su Joko Ono, Doris Salsedo, Mikelanđelo i Vasilij Kandinski.
Ali, može li se ono što ona stvara zaista smatrati umetnošću? „Odgovor na to pitanje zavisi od toga šta podrazumevate pod umetnošću“, rekla je ona i dodala: „Ja sam umetnica ako umetnost znači da komuniciramo nešto o tome ko smo i da li nam se sviđa kuda idemo. Biti umetnik znači ilustrovati svet oko sebe.”
Osmišljen u Oksfordu od strane Melera, Ai-Da je kreiran pre više od dve godine od strane tima programera, robotičara, stručnjaka za umetnost i psihologa, završen 2019. godine, a ažurira se kako se tehnologija veštačke inteligencije poboljšava. Već je pokazala svoju sposobnost da skicira i stvara pesme.
Njen novi slikarski talenat otkriven je uoči svetske premijere njene samostalne izložbe na Bijenalu u Veneciji 2022, koje se otvara za javnost 22. aprila.
Pod nazivom Skok u metaverzum, izložba Ai-Da robota u Veneciji će istražiti vezu između ljudskog iskustva i AI tehnologije, od Alana Tjuringa do metaverzuma, i oslanjaće se na Danteove koncepte čistilišta i pakla kako bi istražila budućnost čovečanstva u svetu u kome AI tehnologija nastavlja da zadire u svakodnevni ljudski život.
Uskoro, sa količinom podataka koje slobodno dajemo o sebi, i kroz razgovor sa našim telefonima, računarima, automobilima, pa čak i kuhinjskim aparatima, AI algoritmi će vas „znati bolje od vas“, upozorio je Meler.
Ulazimo u svet, rekao je, „ne razumejući šta je čovek, a šta mašina“.
„Koliko vam je to prijatno?“
„Šta je bolje da umetnik tehnološkog robota kaže: ’Čekaj, da li si zadovoljan što radim ovo?‘ Ona te skoro usuđuje da kažeš da li ti je ovo prijatno. Nismo ovde da promovišemo robote ili tehnologiju. Duboko smo zabrinuti zbog prirode onoga što ova tehnologija može da uradi“, dodao je Meller.
„Cela poenta Ai-Da je da istakne šta je to što radimo, nesvesno, na mreži sve vreme.
