Na prvi pogled izgleda da je to samo moderan pogled na remek-delo Johanesa Vermera „Devojka sa bisernom minđušom“. Ali pogledajte pažljivije i stvari postaju malo čudne.
Prvo, dve svetleće minđuše na slici visi u muzeju Mauritshuis u holandskom gradu Hagu. I nisu li te pege na njenom licu zapravo… pomalo neljudska nijansa crvene?
To je zato što je delo — jedno od nekoliko rekreacija obožavatelja koje zamenjuje original iz 1665. dok je pozajmljeno za ogromnu Vermerovu izložbu u amsterdamskom Rijksmuseumu — napravljeno korišćenjem veštačke inteligencije (AI).
Njegovo prisustvo izazvalo je žestoku debatu, sa pitanjima da li pripada svetim salama Mauritshuis-a – i da li ga uopšte treba klasifikovati kao umetnost.
„To je kontroverzno, pa su ljudi za ili protiv“, rekao je za AFP portparol Mauritshuisa Boris de Munik.
„Ljudi koji su ovo izabrali, svidelo im se, znali su da je to veštačka inteligencija, ali nama se dopala kreacija. Pa smo to izabrali i okačili smo je.“
Digitalni kreator iz Berlina Julian van Dieken poslao je sliku nakon što su Mauritshui zamolili ljude da pošalju svoje verzije čuvene slike za instalaciju pod nazivom „Moja devojka sa biserom“.
Van Diken je rekao da je koristio AI alat Midjournei—koji može da generiše složene slike na osnovu upita, koristeći milione slika sa interneta—i Photoshop.
Mauritshui su je zatim izabrali kao jednu od pet slika od 3.482 koje su poslali fanovi koje bi bile odštampane i fizički okačene u prostoriji u kojoj se inače nalazi „Devojka sa bisernom minđušom“.
„Nadrealno je to videti u muzeju“, napisao je van Diken na Instagramu.
Nadobudni umetnici bili su u rasponu od tri do 94 godine, prikazujući „Devojku“ u različitim stilovima, od lutke do dinosaurusa i komada voća.
Ali odluka da se izabere slika generisana veštačkom inteligencijom izazvala je negativnu reakciju.
Holandska umetnica Iris Kompije rekla je na Instagram fidu za izložbu Mauritshuis da je to bila „sramota i neverovatna uvreda“, a na desetine drugih su se nagomilale.
„To je uvreda za Vermerovo nasleđe, kao i za svakog umetnika koji radi. Dolazeći iz muzeja, to je pravi šamar“, rekao je Kompije za AFP.
Ona je rekla da alati veštačke inteligencije krše autorska prava drugih umetnika koristeći njihova dela kao osnovu za veštački generisane slike, kao i skraćujući podatke korisnika interneta uopšte.
Samu sliku ona je opisala kao „skoro Frankenštajnovu“.
Umetnica Eva Toorenent, iz Evropskog udruženja za regulativu veštačke inteligencije, kritikovala je ono što je nazvala „neetičkom tehnologijom“.
„Bez rada ljudskih umetnika, ovaj program uopšte ne bi mogao da generiše dela“, rekla je ona, citirao je holandski list De Volkskrant.
„To je tako teško pitanje – šta je umetnost, a šta nije umetnost?“ rekao je de Munik iz Mauricijusa.
Ali on je insistirao da muzej, čija se kolekcija može pohvaliti tri Vermera i skoro desetak Rembrantova, nije namerno nameravao da da umetničku izjavu o veštačkoj inteligenciji.
„Naše mišljenje je, mislimo da je to lepa slika, mislimo da je to kreativan proces“, rekao je on. „Mi nismo muzej da raspravljamo o tome da li veštačka inteligencija pripada muzeju umetnosti.
On je ipak priznao da „izbliza vidite da su pege pomalo sablasne“.
Posetioci Mauričuija su podjednako podeljeni, dodao je on.
„Mlađi ljudi obično kažu da je to veštačka inteligencija, šta je novo. Stariji ljudi ponekad kažu da volimo tradicionalnije slike.“
Mauritshui su se radovali povratku prave „Devojke“ u aprilu, dodao je on. Slava slike porasla je poslednjih godina zahvaljujući romanu američke autorke Trejsi Ševalije iz 1999. i holivudskom filmu koji je usledio.
„Pa, lepa je na izložbi (Rijksmuseum)… Ali bićemo veoma srećni kada bude kod kuće.“
