IZIUM – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je iz prve ruke čuo šta su ljudi u zarobljenim gradovima na severoistoku zemlje doživeli pod ruskim snagama, dok se veliki grad borio da obuzda oštećenje svog vodovodnog sistema od ruskih raketnih napada, prenosi Rojters.
Krivi Rih, najveći grad u centralnoj Ukrajini sa procenjenim predratnim stanovništvom od 650.000, bio je u sredu gađan sa osam krstarećih raketa, saopštili su zvaničnici.
„Crpna stanica za vodu je uništena. Reka je probila branu i izlila se iz korita. Stambene zgrade su samo nekoliko metara udaljene od reke“, navela je ukrajinska zakonodavka Inna Sovsun na Tviteru.
Ruske snage su ovog meseca pretrpele zapanjujući preokret nakon što su ukrajinske trupe izvršile brzi oklopni napad na oblast Harkova, primoravajući Rusiju na žurno povlačenje.
Zelenski je u sredu iznenadno posetio Izijum – do pre četiri dana glavni ruski bastion i logistički centar u regionu – gde je posmatrao kako se ukrajinska zastava podiže ispred ugljenisane zgrade gradskog veća.
U objavi na društvenim mrežama, Zelenski je rekao: „Naša plavo-žuta zastava se već vijori u deokupiranom Izjumu. I tako će biti u svakom ukrajinskom gradu i selu.
Na glavnoj saobraćajnici nijedna zgrada nije ostala neoštećena: napušteno kupatilo imalo je rupu na boku; mesne prodavnice, apoteke, prodavnica obuće i kozmetički salon bili su poprskani gelerima.
Zelenski je podelio medalje vojnicima koji su oslobodili oblast Balaklije, još jedan grad koji je ponovo zauzet poslednjih dana. Građani i policija rekli su novinarima da su civili ubijeni tokom meseci ruske okupacije.
Rusija poriče da je namerno gađala civile, a Rojters nije mogao odmah da potvrdi te tvrdnje.
Posle njegovog povratka u Kijev, automobil ukrajinskog predsednika doživeo je nesreću, ali on nije ozbiljno povređen, rekao je portparol u četvrtak rano ujutru.
„Poraženi od strane ukrajinske vojske na bojnom polju, ruske kukavice su sada u ratu sa našom kritičnom infrastrukturom i civilima. Rusija je teroristička država i kao takva mora da bude priznata“, rekao je ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Tviteru, pozivajući se na Krivi Rog.
U tom smislu, američki senatori iz demokratske i republikanske stranke uveli su zakone koji bi Rusiju odredili kao državnog sponzora terorizma. Ovoj meri se protivi administracija predsednika Džoa Bajdena.
Zelenski je trebalo da se obrati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 21. septembra, a skupština je u petak trebalo da razmotri predlog da se on obrati godišnjem skupu svetskih lidera u snimljenom video snimku. Rusija se protivi da Zelenski govori.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da se nada da će dogovor o ukrajinskom izvozu žitarica iz Crnog mora, uz posredovanje UN, biti proširen i na ruski amonijak, glavni sastojak nitratnog đubriva. Nedostatak đubriva doprinosi globalnoj prehrambenoj krizi.
Takođe na diplomatskom frontu, Putin i kineski predsednik Si Đinping razgovaraće o Ukrajini i Tajvanu na sastanku u Uzbekistanu u četvrtak za koji je Kremlj rekao da će imati „poseban značaj“ s obzirom na geopolitičku situaciju.
Zapadni političari i vojni zvaničnici rekli su da je prerano reći da li je septembarski uspeh Ukrajine označio prekretnicu u ratu, jer Rusija tek treba da odgovori u potpunosti.
„Trebalo bi da izbegnemo euforiju. Ima još mnogo posla da se uradi na oslobađanju naše zemlje, a Rusija ima veliki broj naoružanja“, rekao je Aleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, u onlajn objavi.
Na putu ka Izijumu, autobuske stanice su bile iscrtane oznakama „Z“, simbolom koji ruske snage koriste da se identifikuju, a ugljenisani ostaci tenkova i oklopnih transportera ležali su pored puta.
Sa ružičastom kapuljačom omotanom oko lica radi topline, Liubov Sinna, 74, rekla je da su stanovnici još uvek uplašeni.
„Zato što smo preživeli ovih šest meseci. Presedeli smo u podrumima. Prošli smo kroz sve što je moguće. Apsolutno ne možemo reći da se osećamo bezbedno“, rekla je ona.
Dan nakon što je 90 minuta razgovarao telefonom sa Vladimirom Putinom, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da ruski predsednik „nažalost“ još uvek ne misli da je njegova invazija bila greška. Putin kaže da želi da osigura rusku bezbednost i zaštiti ljude koji govore ruski u Ukrajini. Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju za ničim izazvan agresorski rat.
U potezu koji sugeriše da je Putin imao šire ratne ciljeve kada je naredio vojnicima da uđu u Ukrajinu 24. februara, tri osobe bliske ruskom rukovodstvu rekle su Rojtersu da je Putin odbio privremeni sporazum sa Kijevom u vreme kada je rat počeo.
Rekli su da bi sporazum zadovoljio ruski zahtev da Ukrajina ostane izvan zapadnog vojnog saveza NATO-a predvođenog SAD. Kremlj je rekao da izveštaj Rojtersa „apsolutno nema veze sa stvarnošću“. Takođe se navodi da ambicije Ukrajine da se pridruži NATO-u i dalje predstavljaju pretnju Rusiji.
