Poštovani predsedniče Bajden!
Potpredsednik Haris!
Poštovani članovi Kongresa!
Vaše Veličanstvo kralj Abdulah!
Svako ko ima veru!
Drago mi je da se 70 godina ova tradicija molitvenih doručka, započeta u vreme predsednika Ajzenhauera, očuvala do danas.
Ovo je simbol da uprkos svim, pa i najgorim okolnostima, ono najbolje u ljudima i dalje prevladava, a molitva se nastavlja.
Ako se setite Davidovih psalama, obratićete pažnju na to koliko često traže od Gospoda da čuje molitvu.
Nikada ne znamo da li se naša molitva približila savršenstvu i da li ju je Gospod čuo.
I zato u teškim vremenima – kada izgubimo najmilije; kada ljudi izgube svoju decu, što je najgore; kada je život u opasnosti; kada se vodi zločinački rat protiv vašeg naroda; – vera može posrtati.
Dešava se da ljudi misle da Bog ne čuje i neće čuti molitvu. I nama je, kao vođama naroda, važno da se odupremo očaju.
„Ali ti si, Gospode, štit oko mene, slavo moja, Onaj koji visoko dižeš glavu moju!.. Ležim i spavam; opet se budim, jer me Gospod održava; Mada se vojska protiv mene utabori, srce moje. ne plaši se!“.
Ove reči – na početku Knjige psalama, i njihova odlučnost uravnotežuje sumnje, koje se nalaze kasnije u Knjizi. Jer ovo je pouzdanje u Gospoda, koji čuje i koji vidi šta je u srcu čoveka.
Milioni Ukrajinaca traže proterivanje osvajača iz naše domovine, a samim tim i uspostavljanje mira.
Mi verujemo u Boga. Ne dozvoljavamo očajanje. Hvala na hrabrosti naših vojnika. Zahvaljujući pomoći prijatelja slobode u svetu – zahvaljujući predsedniku Bajdenu i svima vama – liderima i ljudima koji pomažu.
I imamo tu šansu! Šansa da se istera zlo koje je na našu zemlju stiglo pod ruskom zastavom.
„Imamo šansu – priliku da se nada i istorija rimuju“. Ove reči su izgovorene na molitvenom doručku prošle godine.
Ove godine u konkretnim akcijama – u našim zajedničkim akcijama sa vama – vidimo kako se ova šansa ostvaruje.
Protiv zla se borimo skoro godinu dana. Jedinstveni smo, kao što odavno nismo.
A mi smo hrabri – naši junački vojnici su već pogodili zlo na bojnom polju.
Da li se to dogodilo samo trudom pravednih ljudi? Ili su naše molitve od Boga uslišane? Niko od nas ne sme da zna.
i ovo je jedan od najboljih Božijih podsticaja za ljude. Jedan od najboljih podsticaja je ta veličanstvena tišina, u kojoj se ljudsko srce u molitvi obraća Bogu.
Kada čoveku pruži mogućnost da postane bolji. Kada On omogući da postupci ljudi rimuju sopstvene nade sa sopstvenom istorijom.
Da li nam On pomaže u tome? Siguran sam da ima.
Ali akcije ljudi su potrebne – morate se probuditi da kažete da vas Gospod podržava.
I hvala vam svima, Ameriko, hvala vam svima, našim prijateljima na svetu, što ste se probudili zajedno prošle godine!
Stojimo zajedno. I moramo zajedno da učinimo sve što možemo da sledeće godine – prvog četvrtka februara – budemo u stanju da se jednostavno pomolimo sa zahvalnošću za zadobijeno spasenje od zla.
Neka vas sve Gospod čuva!
