Ukrajinske snage zauzimaju nove odbrambene linije u istočnom delu zemlje u ponedeljak, pripremajući se za sledeću fazu rata dok je predsednik Vladimir Putin proglasio pobedu Rusije u višemesečnoj bici kod Luganska.
Rusija je u nedelju zauzela grad Lisičansk, čime je okončana jedna od najvećih bitaka u Evropi u generacijama. Moskva je dva meseca nosila svu moć svojih kopnenih snaga na malom džepu linije fronta. Završio je rusko osvajanje provincije Lugansk, jednog od dva regiona za koje je zahtevala da Ukrajina ustupi separatistima u regionu Donbasa.
Tokom kratkog televizijskog sastanka sa svojim ministrom odbrane, Putin je čestitao ruskim snagama na „pobedama u pravcu Luganska“. Učesnici te borbe treba da se „apsolutno odmore i oporave u vojnu spremnost“, dok druge jedinice nastave borbu na drugim područjima, rekao je on.
Bitka je najbliža što je Moskva došla do postizanja jednog od svojih navedenih ciljeva od kada su njene snage poražene pokušavajući da zauzmu Kijev u martu. To je najveća pobeda Rusije otkako je zauzela južnu luku Mariupolj krajem maja.
Obe strane su pretrpele hiljade mrtvih i ranjenih, dok tvrde da su nanele daleko veće gubitke na drugoj strani, duž petlje reke Siverski Donjec koja vijuga kroz Lugansk i Donjeck.
Nemilosrdno rusko bombardovanje sravnilo je sa pustošom Lisičansk, susednim Sevjedonjeckom i okolnim gradovima, od kojih su mnogi imali teške industrijske pogone koje su branioci koristili kao utvrđene bunkere. Rusija je više puta pokušavala, ali nije uspela da opkoli Ukrajince, na kraju se odlučila da ih razbije artiljerijom.
Vojni eksperti su rekli da bi bitka mogla biti prekretnica u ratu i da ima veliki uticaj na sposobnost obe strane da se bore, iako je strateška vrednost samih porušenih gradova ograničena.
„Mislim da je to taktička pobeda Rusije, ali uz ogromnu cenu“, rekao je Nil Melvin iz istraživačkog centra RUSI u Londonu. On je tu bitku uporedio sa ogromnim borbama za oskudne teritorijalne dobitke koje su karakterisale Prvi svetski rat.
„Za ovo je bilo potrebno 60 dana da se napreduje veoma sporo“, rekao je on. „Mislim da će Rusi možda proglasiti neku vrstu pobede, ali ključna ratna bitka tek predstoji.
Moskva će se nadati da povlačenje Ukrajine daje ruskim snagama zamah da se potiskuju dalje na zapad u susednu Donjecku provinciju, gde Ukrajina još uvek drži gradove Slavjansk, Kramatorsk i Bahmut.
Ukrajina je mogla da se povuče iz Luganska pre nekoliko nedelja, ali je odlučila da nastavi borbu kako bi iscrpila invazione snage. Nada se da će žestoka bitka Ruse ostaviti previše iscrpljenima da bi zadržali uspehe negde drugde.
Serhii Gaidai, ukrajinski guverner Luganska, priznao je da je cela njegova pokrajina sada praktično u ruskim rukama, ali je rekao Rojtersu: „Moramo da dobijemo rat, a ne bitku za Lisičansk… Mnogo boli, ali nije gubitak rat.“
Gaidai je rekao da ukrajinske snage koje su se povukle iz Lisičanska sada drže liniju između Bahmuta i Slavjanska, spremajući se da odbiju dalje rusko napredovanje.
Gradonačelnik Slavjanska rekao je da je od teškog granatiranja u nedelju poginulo najmanje šest osoba, uključujući i 10-godišnju devojčicu.
Ruska novinska agencija Tass citirala je vojne zvaničnike u Donjeckoj Narodnoj Republici koji su rekli da su tri civila poginula, a 27 je povređeno u, kako su rekli, granatiranju ukrajinskih snaga.
Rojters nije mogao da proveri račune na bojnom polju.
Rob Li, sa američkog Instituta za spoljnu politiku, rekao je da bi novu ukrajinsku odbrambenu liniju trebalo lakše braniti nego džep u provinciji Lugansk koji je odustao.
„To je nešto što Putin može da pokaže kao znak uspeha“, rekao je on. „Ali generalno, to ne znači da će Ukrajina uskoro morati da popusti ili popusti.
Rusija je rekla da njena „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini ima za cilj demilitarizaciju njenog južnog suseda i zaštitu govornika ruskog od onoga što naziva nacionalistima.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici kažu da je ovo neosnovan izgovor za flagrantnu agresiju koja ima za cilj da zauzme teritoriju.
Govoreći na konferenciji u švajcarskom gradu Luganu, ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je da bi cena obnove Ukrajine mogla da dostigne 750 milijardi dolara i da bi bogati Rusi trebalo da pomognu u plaćanju računa.
„Ruske vlasti su pokrenule ovaj krvavi rat. One su izazvale ovo ogromno uništenje i za to treba da odgovaraju“, rekao je Šmigal.
Melvin, ekspert RUSI, rekao je da se odlučujuća bitka za Ukrajinu verovatno neće odigrati na istoku, gde Rusija sprovodi svoj glavni napad, već na jugu, gde je Ukrajina započela kontraofanzivu da povrati teritoriju.
„Ovde vidimo da Ukrajinci napreduju oko Hersona. Tamo počinju kontranapadi i mislim da je najverovatnije da ćemo videti kako se zamah kreće ka Ukrajini dok ona pokušava da potom pokrene kontraofanzivu velikih razmera. da gurne Ruse nazad“, rekao je on.
Nade Ukrajine u kontinuirani kontranapad delimično počivaju na dobijanju dodatnog oružja sa Zapada, uključujući rakete koje mogu da neutrališu ogromnu prednost Rusije u vatrenoj moći udarajući duboko iza linije fronta.
Prošle nedelje, Ukrajina je ostvarila sopstvenu veliku pobedu, oteravši ruske snage sa Zmijskog ostrva, pustog, ali strateškog izvora u Crnom moru koji je Moskva zauzela prvog dana rata, ali više nije mogla da se brani od ukrajinskih udara.
Švedska premijerka Magdalena Andersson rekla je da je najbolji način da se okonča rat povećanje podrške Ukrajini i pojačanje pritiska na Rusiju. „Otvoreni smo za dalje sankcije“ Rusiji, rekao je Anderson na konferenciji za novinare zajedno sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, dodajući da Moskvi ne treba dozvoliti da ostvari dobit od svoje invazije na Ukrajinu.
Švedska je, zajedno sa susedom Finskom, nedavno podnela zahtev za članstvo u NATO. Andersonova je rekla da bi moglo proći godinu dana pre nego što njena zemlja postane punopravna članica alijanse.
