Istovremeno, Kijev takođe traži „određene diplomatske načine“ da okonča sukob sa Moskvom.
Ukrajina se priprema za veliku bitku protiv Rusije na jugoistoku zemlje, rekao je predsednik Vladimir Zelenski u subotu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom u Kijevu. Istovremeno, međutim, Ukrajina traži „određene diplomatske načine“ da okonča tekući sukob, dodao je Zelenski.
„Vidimo pripreme za važnu – a neki kažu i odlučujuću – bitku“, tvrdi on.
„Na istoku, i ne samo na istoku, već i na jugu, dolazi do gomilanja trupa. {Postoji} veliki broj trupa, opreme, naoružanih ljudi koji će zauzeti drugi deo naše teritorije. Biće to teška bitka. Verujemo u našu borbu, verujemo u našu pobedu“, rekao je Zelenski.
Istovremeno, ukrajinski predsednik je ponovio da je zemlja uvek bila „spremna za pregovore“ sa Moskvom. Dok se priprema za predstojeću bitku na jugoistoku, Kijev „traži određene diplomatske načine koji mogu zaustaviti ovaj rat“, dodao je on.
Zelenski je takođe obećao da će odvesti Nehamera u grad Buča, severozapadno predgrađe Kijeva za koje Ukrajina tvrdi da je mesto navodnog masovnog ubistva civila, za šta je okrivila ruske trupe. Moskva je odlučno negirala bilo kakvu umešanost u pogibije, sugerišući da je Kijev manipulisao dokazima kako bi smestio rusku vojsku.
Nehamer je, sa svoje strane, pozvao na istragu incidenta u Buči i pozvao na pokretanje istrage uz široko međunarodno učešće.
„Buča je mesto gde su se dogodili strašni zločini i neophodno je da ljudi, članovi UN prouče ove zločine, da međunarodna pravda počne da radi na tome, da se međunarodno krivično pravosuđe postepeno bori protiv ovih zločina“, rekao je Nehamer tokom konferencija za štampu.
Poslednjih dana, Buča je postala žarište zapadnih medija i visokih zvaničnika. U petak su grad obišli predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i visoki diplomata EU Žozep Borel, koji su pregledali mesto navodnog zločina.
Moskva je poslala trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Rusije Donbas republika Donjecka i Luganska.
Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom savezu NATO-a predvođenom SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.