KIJEV – Ruske snage postavile su višecevne raketne bacače na zatvorenu ukrajinsku nuklearnu elektranu Zaporožje, izjavili su u četvrtak ukrajinski zvaničnici, izazivajući bojazan da bi najveća evropska atomska elektrana mogla da se koristi kao baza za pucanje na ukrajinsku teritoriju i povećanje radijacije opasnosti, prenosi Asošijeted pres.
Ukrajinska nuklearna kompanija Energoatom navela je u saopštenju da su ruske snage koje su okupirale elektranu postavile nekoliko višecevnih raketnih bacača Grad u blizini jednog od svojih šest nuklearnih reaktora. Navodi se da se ofanzivni sistemi nalaze na novim „zaštitnim strukturama“ koje su Rusi tajno izgradili, „kršeći sve uslove za nuklearnu i radijacionu bezbednost“.
Tvrdnja nije mogla biti nezavisno verifikovana.
Višecevni raketni bacači sovjetske proizvodnje sposobni su da ispaljuju rakete na dometima do 40 kilometara, a Energoatom je rekao da bi mogli da omoguće ruskim snagama da pogode suprotnu obalu reke Dnjepar, gde svaka strana krivi drugu za skoro svakodnevno granatiranje gradova Nikopolj i Marhanec. Fabrika se nalazi u južnom ukrajinskom regionu koji je Kremlj nelegalno anektirao.
Stanica Zaporožje je pod ruskom kontrolom od prvih dana rata. Rusija i Ukrajina optužuju jedna drugu za granatiranje elektrane i rizik od ispuštanja radijacije. Iako je rizik od nuklearnog topljenja znatno smanjen jer je svih šest reaktora zatvoreno, stručnjaci kažu da je opasno oslobađanje radijacije i dalje moguće. Reaktori su ugašeni jer su borbe nastavile da prekidaju eksterno napajanje potrebno za pokretanje sistema za hlađenje reaktora i drugih sigurnosnih sistema.
UN-ova nuklearna agencija, Međunarodna agencija za atomsku energiju, postavila je inspektore u elektranu i pokušava da ubedi obe strane u sukobu da pristanu na demilitarizovanu zonu oko nje. Agencija nije odmah odgovorila na zahtev za komentar o prijavljenoj instalaciji Grada. Ukrajina je ranije optuživala Ruse da imaju teško naoružanje u fabrici. Kremlj je rekao da treba da zadrži kontrolu nad fabrikom kako bi je odbranio od navodnih ukrajinskih napada.
Sa obnovljenim fokusom na opasnosti u Zaporožju u ratu, koji se proteže u proteklih devet meseci, Kremlj šalje nove signale o tome kako da ga okonča. U četvrtak je rečeno da je na ukrajinskom predsedniku da okonča vojni sukob, sugerišući uslove koje je Kijev više puta odbacivao, dok je ruski predsednik Vladimir Putin obećao da će nastaviti sa borbama uprkos kritikama Zapada.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da „(ukrajinski predsednik Volodimir) Zelenski zna kada se to može završiti. Može se završiti sutra ako on to želi.”
Rat u Ukrajini je pogoršao odnose između Rusije i većeg dela ostatka sveta, ali ograničena saradnja se nastavlja u nekim oblastima, kao što je razmena zarobljenika. U četvrtak, u dramatičnoj razmeni koja se pripremala mesecima, Rusija je oslobodila američku košarkašku zvezdu Britni Griner, dok su Sjedinjene Države oslobodile zatvorenog ruskog trgovca oružjem.
Kremlj je dugo govorio da Ukrajina mora prihvatiti ruske uslove za okončanje borbi. Zahteva da Kijev prizna Krim — ukrajinsko poluostrvo koje je Moskva nezakonito anektirala 2014. — kao deo Rusije, kao i da prihvati i druge kopnene dobiti Moskve u Ukrajini.
Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici su više puta odbacivali te uslove, rekavši da će se rat završiti kada okupirane teritorije budu ponovo zauzete ili ih ruske snage napuste.
Potvrđujući da je za postizanje svojih ciljeva u sukobu potrebno više vremena nego što je očekivao, Putin je u sredu rekao da bi borbe u Ukrajini „mogle da budu dugotrajan proces“, dok je osvajanje zemlje Moskve opisao kao „značajan rezultat za Rusiju“.
Tokom konferencijskog poziva sa novinarima, Peskov je rekao da Moskva nema za cilj da prigrabi novu zemlju, već da će pokušati da povrati kontrolu nad oblastima u Ukrajini iz kojih se povukla samo nekoliko nedelja nakon što ih je uključila u sastav Rusije na na brzinu raspisanim referendumima — što Ukrajina i Zapad odbijaju kao protivzakonite laži. Nakon ranijih povlačenja iz oblasti Kijeva i Harkova, ruske trupe su prošlog meseca napustile grad Herson i delove Hersonske oblasti, jednog od četiri ilegalno pripojena ukrajinska regiona.
Putin je obećao u četvrtak da će ostvariti deklarisane ciljeve u Ukrajini bez obzira na reakciju Zapada.
„Sve što treba da uradimo je da se pomerimo i ima mnogo buke, brbljanja i vika širom univerzuma. To nas neće sprečiti da ispunjavamo borbene zadatke“, rekao je Putin.
On je opisao ruske udare na ukrajinska energetska postrojenja i drugu ključnu infrastrukturu kao legitiman odgovor na bombaški napad kamionom 8. oktobra na ključni most koji povezuje Krim sa kopnom Rusije, i druge napade za koje je Kremlj tvrdio da ih je izvela Ukrajina. Putin je takođe naveo potez Ukrajine da zaustavi snabdevanje vodom u oblastima na istoku Ukrajine koje Rusija kontroliše.
„Sada se diže velika buka oko naših udara na energetsku infrastrukturu“, rekao je Putin na sastanku sa vojnicima koje je odlikovao najvišim medaljama u zemlji. „Da, mi to radimo. Ali ko je to započeo? Ko je udario na Krimski most? Ko je digao u vazduh dalekovode iz Kurske nuklearne elektrane? Ko ne snabdeva vodom Donjeck?“
Iako prestaju da javno pripisuju zasluge za napade, ukrajinski zvaničnici pozdravljaju njihove rezultate i nagoveštavaju ukrajinsku umešanost.
Teške borbe se nastavljaju, uglavnom u regionima koje je Rusija anektirala. Kancelarija Zelenskog saopštila je da je u sredu u Ukrajini ubijeno 11 civila.
Donjecka oblast je bila epicentar nedavnih borbi. Ruska artiljerija pogodila je grad Jampil tokom raspodele humanitarne pomoći civilima, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Zgrade su oštećene u Kurahovu, 35 kilometara zapadno od regionalne prestonice Donjecka, saopštili su zvaničnici.
Granatirano je više od deset gradova i sela u regionu, uključujući i grad Bahmut, koji je ostao u ukrajinskim rukama uprkos cilju Moskve da zauzme ceo aneksirani region Donbasa koji se graniči sa Rusijom.
