Ukrajina i Rusija sučeljavaju se u utorak na najvišem sudu Ujedinjenih nacija zbog navodne podrške Moskve proruskim separatistima koji su krivi za obaranje leta MH17 malezijske erlajnse 2014. godine, piše Rojters.
Sudije Međunarodnog suda pravde saslušaće tvrdnju Ukrajine da je Moskva prekršila sporazum UN o borbi protiv terorizma opremanjem i finansiranjem proruskih snaga za koje su međunarodni istražitelji zaključili da su oborili avion iznad istočne Ukrajine, ubivši svih 298 putnika i članova posade.
Let MH17 je poleteo iz Amsterdama i krenuo je za Kuala Lumpur kada ga je 17. jula 2014. pogodila raketa ruske proizvodnje dok su besnele borbe između proruskih separatista i ukrajinskih vladinih snaga, preteče današnjeg rata.
To će biti prvi put da se advokati Ukrajine i Rusije sastanu u ICJ-u, poznatom i kao Svetski sud, otkako je Moskva 24. februara 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Zvaničnik ruske ambasade u Hagu nije bio dostupan za komentar. Ukrajina će prvo izneti svoj slučaj, a Rusija će onda imati priliku da odgovori. Moskva je pokušala da odbaci slučaj MSP, tvrdeći da sud nema nadležnost.
Prošlog novembra, holandski sud je osudio dvojicu Rusa i jednog ukrajinskog državljanina u odsustvu za ubistvo zbog njihove uloge u obaranju MH17 i osudio ih na doživotni zatvor. Takođe je utvrđeno da Rusija ima „ukupnu kontrolu“ nad snagama u otcepljenoj Donjeckoj Narodnoj Republici u istočnoj Ukrajini od sredine maja 2014.
Zaključak Svetskog suda da je Rusija opremila i finansirala pobunjenike u istočnoj Ukrajini odgovorne za katastrofu MH17 bio bi poraz za Moskvu, koja je više puta negirala slanje trupa ili vojne opreme u istočnu Ukrajinu 2014.
To bi moglo da podstakne pravne zahteve za odštetu ili reparacije ne samo od države Ukrajine već i od pojedinačnih žrtava sukoba.
Rusija je bojkotovala saslušanja na sudu u martu 2022. koja su se bavila zahtevom Ukrajine za uvođenje hitnih mera u drugom slučaju Međunarodnog suda pravde u kojem se Kijev suprotstavlja tvrdnji Moskve da je napala Ukrajinu kako bi sprečila genocid nad ljudima koji govore ruski.
Presude Međunarodnog suda pravde, najvišeg suda UN za sporove između država, su obavezujuće, ali nemaju mehanizam za sprovođenje.
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je predmet naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda, takođe u Hagu, zbog optužbi za ratne zločine zbog otmica ukrajinske dece. Kremlj odbacuje te optužbe.
