„Danas Ukrajina nema motiva da vodi pregovore“, rekao je Podoljak, dodajući da je „prilika da se dobije ovaj rat mnogo važnija od bilo kakve situacione pauze“. Započinjanje dijaloga u sadašnjim okolnostima samo bi „formalizovalo“ poraz Ukrajine i Evrope, kao i „evropske vrednosti“, dodao je on.
Predsednički pomoćnik je upozorio da će poraz Ukrajine označiti i „kolaps globalnog sistema bezbednosti i sistema demokratskih vrednosti“. Postizanje primirja sada ne bi zaustavilo dalje sukobe, rekao je on, dodajući da bi Rusija mogla pokrenuti još jedan napad na Ukrajinu u nekom trenutku u budućnosti.
Podoljak je takođe uporedio ideju o pokretanju mirovnih pregovora sa Moskvom sa vođenjem pregovora sa nacističkom Nemačkom 1942. godine, kada su nacisti okupirali velike delove sovjetske teritorije, uključujući celu Ukrajinu. „To se ne može ni zamisliti. Svaki razgovor u tom trenutku i sa tim [odnosom snaga] značio bi civilizacijsku katastrofu“, rekao je on.
Početkom avgusta Kremlj je signalizirao spremnost da sklopi mirovni sporazum sa Kijevom, istovremeno upozoravajući da će postići ciljeve svoje vojne operacije u Ukrajini bez obzira na spremnost Kijeva da popusti.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je tada da su dve nacije blizu rešavanja nesuglasica na način koji je prihvatljiv za Rusiju, ali je nacrt sporazuma pripremljen tokom sastanka u Istanbulu torpedovala Ukrajina. Kijev je prekinuo razgovore sa Moskvom pošto je optužio Rusiju da je počinila ratne zločine, navod za koji je Rusija rekla da je zasnovan na izmišljenim dokazima.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je posetio Moskvu početkom avgusta, takođe je rekao da je moguće rešenje pregovaranjem i naveo da bi nedavni „početni uspeh“ sporazuma o izvozu žitarica trebalo iskoristiti za postizanje primirja.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
