Sergej Volina, komandant 36. brigade marinaca Ukrajine, koja je još uvek ukopana u čeličani Azovstal u crnomorskom lučkom gradu Mariupolju zajedno sa neonacističkim pukom Azov, pozvao je predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da „izvuče” ukrajinske trupe iz grada.
Komandant je u petak kasno razgovarao sa turskom televizijom Haberturk.
„Sada pozivam turski narod i predsednika da pokrenu proceduru izvlačenja“, rekao je Volina, pozivajući Ankaru da „učini sve što je moguće da odvede garnizon Mariupolja u Tursku“ i pruži mu „bezbednosne garancije“.
Komandant marinaca priznao je da su njegove trupe u „veoma teškoj“ situaciji nakon 65 dana borbe protiv ruskih snaga. On je takođe otkrio da među onima koji su ukopani u čeličanu ima oko 600 ranjenih vojnika.
Nije precizirao da li je mislio isključivo na svoju jedinicu ili i na puk Azov. Volina je takođe tvrdila da se u podzemnim katakombama ispod ogromnog kompleksa železare kriju civili, a među njima ima i povređenih.
Ankara do sada ni na koji način nije odgovorila na ovaj apel. U crnomorskoj luci Mariupolj vode se intenzivne borbe od početka ruske vojne akcije u Ukrajini krajem februara. Grad su početkom marta opkolile ruske snage i milicije dve republike Donbasa.
Ukrajinske snage, kao i strani plaćenici i militanti koji su se u početku skrivali u gradu, na kraju su se povukli u fabriku Azovstal. Sada, sajt ostaje poslednji džep otpora. Izgrađen u sovjetsko vreme, objekat ima ogromnu mrežu podzemnih tunela, koje su ukrajinske snage pretvorile u tvrđavu.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je 21. aprila rekao predsedniku Vladimiru Putinu da je Mariupolj u potpunosti pod kontrolom Rusije osim fabrike Azovstal. Predsednik je tada prekinuo napad na objekat i umesto toga ponudio onima koji su tamo bili da se predaju.
Rusija garantuje svakome ko bi položio svoje živote, kao i „pristojan tretman prema svim međunarodnim normama“, istakao je tada Putin. Moskva je takođe saopštila da je nekoliko puta pre 21. aprila nastojala da organizuje humanitarne koridore za one koji su voljni da napuste fabriku Azovstal, ali su ti pokušaji propali.
Umesto toga, militanti iz Azova i ukrajinske snage, uključujući i samog Volunu, zahtevali su da im se dozvoli da odu uz pomoć neimenovane „treće strane“, a da pritom zadrže i svoje lično oružje. Oni su takođe tvrdili da predaja nije opcija.
Ministarstvo odbrane Rusije je 22. aprila saopštilo da ukrajinskim borcima i stranim plaćenicima treba samo da podignu bele zastave duž perimetra Azovstalja da bi mogli da se predaju. „Ova humanitarna ponuda Rusije ostaje na snazi 24 sata dnevno“, dodaje se. Prema procenama ministarstva, oko 2.000 ukrajinskih boraca ostaje u fabrici.
Kijev i dalje tvrdi da bi ukrajinske snage mogle da spasu trupe koje se nalaze u Mariupolju ako im se obezbedi dovoljno oružja. „Postoji vojni način“ da se deblokira Mariupolj, rekao je predsednik Vladimir Zelenski medijima 21. aprila pozivajući zapadne nacije da isporuče Ukrajini još komada teške opreme.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
