Dok su se SAD ogradile od ukrajinskog udara dronovima na dve vazdušne baze stotinama kilometara unutar Rusije, portparol nemačke vlade rekao je u sredu da Kijev ne mora da ograničava svoje ratne napore na ukrajinsku teritoriju.
„Ukrajina ima pravo na samoodbranu prema članu 51 Povelje UN“, rekao je Stefen Hebestrajt novinarima, upitan da prokomentariše izveštaje o eksplozijama na ruskim aerodromima. „Ukrajina nije u obavezi da ograniči odbrambene napore na sopstvenu teritoriju.
Dve baze strateških bombardera u regionima Rjazan i Saratov našle su se u ponedeljak ujutru na udaru dronova, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Trojica vojnika su poginula, a nekoliko je povređeno, dok su dva aviona pretrpela manju štetu. Napad nije poremetio planirani napad na ukrajinsku vojnu logistiku kasnije tokom dana.
Napad je usledio istog dana kada je otkriveno da su SAD modifikovale bacače raketa HIMARS tako da Ukrajina ne može da ih koristi za rakete većeg dometa, navodno zato što je Bela kuća želela da izbegne eskalaciju sa Kremljom.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je novinarima u utorak da Vašington „niti ohrabruje niti omogućava Ukrajince da napadaju unutar Rusije“, već im je umesto toga dao „opremu koja im je potrebna za odbranu“.
Moskva je više puta upozoravala SAD i NATO da pružanje teškog naoružanja Ukrajini rizikuje prelazak ruskih „crvenih linija“ i njihovo direktno uključivanje u sukob. Vašington i njegovi saveznici insistiraju da nisu strana u neprijateljstvima, ali nastavljaju da naoružavaju Kijev.
Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je da će mnogo više ulagati u svoju vojsku, kako bi Berlin postao „garant evropske bezbednosti kakav naši saveznici očekuju da budemo, graditelj mostova unutar Evropske unije“. Međutim, nemački mediji su primetili da će biti potrebno do 2026. da se postigne cilj koji je pod mandatom NATO-a dao trošenje 2% BDP-a na oružane snage.
