To je izjavio ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je razgovarao za Forbs, prenosi Ukrinform.
„Nećemo pristati ni na kakvu odluku koja bi ostavila bilo kakvu rupu za mogućnost frontalnog napada Ruske Federacije na ukrajinske luke sa mora“, rekao je ministar.
Kuleba je rekao da su na sastanku u Istanbulu sele delegacije na ekspertskom nivou i razgovarale o nizu bezbednosnih pitanja koja su u nadležnosti vojske i logističara, a da sada tek treba da se reše pitanja vezana za logistiku i bezbednost.
„Juče su delegacije i pregovarački timovi u velikoj meri rešili ova pitanja. Sada sve ovo mora da se stavi na papir“, rekao je on.
Prema rečima šefa Ministarstva spoljnih poslova, postoji jedan argument zašto ruski predsednik Vladimir Putin treba da pristane na deblokadu morskih puteva: želja da se pokaže državama koje se drže neutralnosti ili su sklonije ruskom stavu o ratu (nacije u Africi i Aziji) da ih je spasao od gladi, od poskupljenja hrane.
„Što se tiče svega ostalog, ne razumem zašto bi mu ovo moglo biti potrebno. Pristankom na deblokiranje ukrajinskih luka on podriva sopstvene napore da uguši ukrajinsku ekonomiju. Mislim da je sada na jednoj strani ruske skale. reputacija pred zemljama Azije i Afrike, dok je s druge strane nevoljnost da se dozvoli da Ukrajina zaradi peni“, objasnio je Kuleba.
Kako je saopšteno, kao rezultat ničim izazvane ruske agresije u Ukrajini, više od 20 miliona tona žitarica namenjenih izvozu, posebno u okviru Svetskog programa UN za hranu, zaglavljeno je u ukrajinskim skladištima. Ovo je najugroženije nacije sveta, posebno u Africi, dovelo u opasnost od gladi.
EU je uspostavila „koridor solidarnosti“ na granicama sa Ukrajinom za transport žitarica kopnenim putem, korišćenjem drumskog i železničkog transporta, kao i unutrašnjim plovnim putevima, ali tim naporima se ovo pitanje rešava samo delimično. U Turskoj se vode pregovori sa učešćem UN kako bi se pronašli načini za rešavanje zastoja.
