U video snimku na Fejsbuku koji su pregledale hiljade ljudi, Volf Blicer sa CNN-a izgleda da prodaje lek za dijabetes. U drugom, čini se da voditeljka „CBS Morningsa“ Gejl King podržava proizvode za mršavljenje.
Ali snimci su izmišljeni – najnoviji u nizu dubokih lažiranja koji otimaju slike ličnosti od poverenja u lažnim oglasima, podrivajući poverenje u medije.
Slične objave na društvenim mrežama poslednjih meseci ciljale su na ličnosti Foks njuza Džesija Votersa, voditelja CBC-ja Iana Hanomansinga i BBC zvezde Metjua Amrolivala i Seli Bundok.
U nekim slučajevima, novinari su koristili sopstvene račune da bi uzvratili.
„Nikada nisam čuo za ovaj proizvod niti ga koristio! Molim vas nemojte da vas zavaraju ovi video snimci veštačke inteligencije“, rekao je King na Instagramu u oktobru.
Nakon što je video snimke sebe kako navodno promoviše proizvode od kanabisa, medicinski dopisnik CNN-a Sanjai Gupta je takođe objavio upozorenje: „Ove prevare nemaju nikakve veze sa mnom… moja primarna briga je za vaše zdravlje, i brinem se da biste mogli biti povređeni ako uzmite ove proizvode.“
Manipulisani video snimci potiču sve od neproverenih tretmana do investicionih šema—mnogi obećavaju „zagarantovani prihod“ ili pristup željenim akcijama. Neki takođe koriste izmenjene snimke milijardera Elona Maska, osnivača Tesle i SpaceKs-a.
Neki uključuju veze do investicionih šema, neodobrenih proizvoda ili nepovezanih veb lokacija za e-trgovinu koje nestaju nakon nekoliko dana.
Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, zabranila je deepfakes od početka 2020. godine, uz neke izuzetke za parodiju i satiru. Druge platforme imaju slične politike.
Ali takvi snimci – od kojih je mnoge AFP proverio – i dalje se šire internetom.
„Vidio sam porast ovakvih video snimaka u kojima je nečiji glas kloniran od samo dva minuta njihovog glasa, a zatim se bilo koji drugi video snimak modificira tako da su usta u skladu sa novim zvukom“, Hani Farid , profesor na Univerzitetu Kalifornija-Berkli specijalizovan za digitalnu forenziku, ranije je rekao za AFP.
Neke deepfakes je lako otkriti zbog njihovog lošeg kvaliteta. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se tehnologija poboljšava – a TV ličnosti su lake mete jer je na raspolaganju dovoljno snimaka za obuku AI programa.
Trend je zabrinjavajući jer su „ljudi verovali voditelju vesti poput svog prijatelja“, kaže Andrea Hikerson, dekan novinarstva na Univerzitetu Misisipi.
„Zaista je opasno jer ljudi ne očekuju da će dezinformacije i dezinformacije doći na taj način“, rekla je ona. „Izgleda kao tradicionalna novinska kuća.
Sadržaj kojim manipuliše veštačka inteligencija postao je sve veći deo prevara u vezi sa investicijama, koje su Amerikance koštale oko 3,8 milijardi dolara 2022, prema Federalnoj trgovinskoj komisiji.
Takve šeme su navodno ciljale na žrtve u Kanadi, Australiji i drugim zemljama. U nekim slučajevima pojedince koštaju desetine ili stotine hiljada dolara.
„Šeme postaju sve složenije kako kriminalci spajaju tradicionalnu taktiku sa onlajn prevarama koje uključuju kriptovalute i veštačku inteligenciju“, rekao je advokat Čejs Karlson u postu na blogu ranije ove godine.
Amerikanci su sve više zabrinuti zbog upotrebe veštačke inteligencije na mreži – posebno kada je u pitanju politika.
Više od 50 odsto očekuje da će takve laži uticati na ishod izbora 2024. godine, prema septembarskoj anketi Aksiosa i kompanije Morning Consult za poslovnu obaveštajnu delatnost.
AFP je ranije razotkrio lažne video snimke američkog predsednika Džoa Bajdena koji najavljuje vojni poziv i bivšeg državnog sekretara Hilari Klinton koji podržava guvernera Floride Rona DeSantisa za predsednika.
Rebeka Trombl, direktorka Instituta za podatke, demokratiju i politiku na Univerzitetu Džordž Vašington, rekla je da ova vrsta dezinformacija „igra na veću zabrinutost oko poverenja u informacije i poverenja u institucije“.
Samo oko trećine Amerikanaca ima „odlično“ ili „prilično“ poverenje u medije, prema oktobarskoj anketi Galupa, što odgovara niskom nivou zabeleženom 2016.
Mnogi od izmanipulisanih klipova koji kruže internetom su „jeftini lažni“ niskog kvaliteta, primetio je Trombl, ali oni i dalje doprinose „krizi poverenja“. Ona je pozvala potrošače vesti da budu oprezni pre nego što podele takve objave na društvenim medijima.
„Ima još mnogo dobrih informacija i sa zdravom dozom skepticizma možemo ugasiti stvari koje su dezinformacije“, rekla je ona.
