To je poseban australijski problem sa potencijalno smrtonosnim posledicama – divlji kenguri koji skaču iz grmlja na autoputeve pune vozila u pokretu.
U nastojanju da spreče povrede divljih životinja i ljudi u takvim nesrećama, istraživači sa Univerziteta Sunshine Coast počeli su da mere skakajuće pokrete manjih urođeničkih prostora koji se nazivaju bettonsi – do stepena biomehaničke tačnosti koji ranije nije viđen.
A preliminarni rezultati praćenja podataka o novim visokotehnološkim ogrlicama obećavaju, pokazujući sposobnost razlikovanja između pet ponašanja kada se životinje kreću neometano.
„Moramo tačno da saznamo zašto i kako različite vrste roos hokaju, kako bismo mogli bolje da predvidimo njihovo kretanje u različitim staništima“, rekao je vanredni profesor UniSC-a Kristofer Klemente, koji vodi međunarodnu studiju koja je počela pre godinu dana.
Tim je pričvrstio ogrlice napravljene po meri na vratove kladionica (takođe poznatih kao pacovski kenguri) u rezervatu divljih životinja jugozapadno od Brizbejna.
Proces uključuje hvatanje torbara veličine zeca i stavljanje u vreću za pričvršćivanje ogrlice. Povremeno je potrebna anestezija. Ogrlica se skida nakon mesec dana radi preuzimanja.
UniSC nauke dr. Student Jasmin Annett je rekao da su tanke kožne kragne, koje je dizajnirao VildSpi za UniSC-ovo istraživanje praćenja koala, omogućene za GPS i VHS i opremljene novim akcelerometrima, koji su osetili vibracije i brzinu.
„Roos je ranije koristio uređaje za praćenje kretanja za geoprostorne studije, ali naši podaci 3D akcelometrije će po prvi put pružiti detaljno razumevanje ponašanja životinja u odnosu na njihove preferencije staništa“, rekla je gospođa Annett.
„Kombinovanje ovih podataka će nam pomoći da razumemo kako krovovi različite težine koriste svoj hod u različitim staništima.
„Na primer, znamo da se istočni sivi kenguri široko rasprostire u ruralnim i priobalnim urbanim područjima, ali koje komponente ovih područja utiču na njihovo kretanje i kojom brzinom?“
Rekla je da su ogrlice već izdvojile pet ponašanja koje treba analizirati: hranjenje, doterivanje, skakanje raznim brzinama, odmaranje i gnežđenje.
Pomaganje roosima i ljudima
Izveštaj NRMA objavljen krajem 2022. procenjuje da je 10 miliona životinja uginulo na australijskim putevima svake godine zbog sudara sa motornim vozilima, i da su valabiji i kenguri najverovatnije bili pogođeni u sudaru.
Gospođa Annett je rekla da je istraživanje na kraju imalo za cilj da poboljša bezbednost i za divlje životinje i za učesnike u saobraćaju.
„Ona je dizajnirana da pruži razumevanje biomehaničkih ograničenja kretanja prostora u prirodnim i neprirodnim pejzažima, da ih bolje očuva i zaštiti i da spreči sudare sa vozilima“, rekla je ona.
Dr Klemente, stručnjak za evolucionu biomehaniku, rekao je da se još mnogo toga ne zna o australijskim kultnim vrstama kengura, uključujući kako se jedinstvene životinje kreću, žive i evoluiraju kroz promenljivi australijski pejzaž.
Gospođa Annett je rekla da je dr. bila je uzbudljiv nastavak njene studije UniSC Science Honors koja je uključivala pričvršćivanje ogrlica na klizne tobolčare, takođe u Istraživačkom centru Hidden Vale koji su suosnivali UK i Fondacija porodice Turner.
Pod nadzorom dr. Klementea i objavljenom u nedavnom radu u časopisu Journal of Zoology, uporedio je ponašanje jedrilica od mahagonija i oposuma četkastog repa koristeći algoritame mašinskog učenja za analizu podataka akcelerometra.
„Istraživanje je izdvojilo 12 ponašanja kod jedrilica i 10 kod oposuma, na primer kada su hodali po užetu ili jedru u senci“, rekla je gospođa Anet, diplomirana državna koledža i bivša predsednica Mooloolah River Landcare and Vatervatch.
Nalazi su pokazali da su jedrilice možda evoluirale da bi više vremena provodile na nebu kako bi izbegle opasnost na zemlji.