Dok se bavimo svakodnevnim životom, lako je prevideti značaj naizgled običnih stvari oko nas. Ali zamislite dubok uticaj odsustva zvuka ptica, mirisa cveća ili pogleda na drveće koje se njiše na blagom povetarcu.
Za one koji žive u izolovanim sredinama, ove senzorne deprivacije su ozbiljna stvarnost, koja se podnosi tokom dužeg perioda. Oni mogu značajno uticati na mentalno zdravlje, kognitivne performanse i dobrobit.
Prepoznajući dubok uticaj dugotrajne senzorne deprivacije na mozak, tim istraživača sa Teksaškog univerziteta A&M, u partnerstvu sa NASA-om, istražuje prednosti tehnoloških intervencija na bihejvioralne i kognitivne funkcije. Ove intervencije imaju za cilj da rekreiraju svakodnevne prizore, mirise i zvukove za one koji žive u izolaciji duži period.
„Ovo istraživanje crpi inspiraciju od astronauta Skota Kelija, koji je izrazio svoju čežnju za mirisom kiše nakon godinu dana u svemiru“, podelila je dr Ana Diaz Artiles, docent na Odseku za vazduhoplovstvo.
„Dok su astronauti poput Keli neposredni korisnici, naš rad bi takođe mogao da donese olakšanje drugima u sličnim situacijama, kao što su pojedinci sa problemima u kretanju ili stariji pacijenti u bolnicama na duži period.
Ljudski mozak troši oko 106 bita u sekundi za obradu senzornih informacija iz spoljašnjeg sveta. Dok se pokazalo da je kratkoročna senzorna deprivacija terapeutski korisna, senzorna deprivacija na duži rok, kao što je tokom dužih svemirskih misija ili meseci na moru, može izazvati pogoršanje zdravlja ponašanja i kognitivnog pada.
Istraživači iz Tekas A&M koriste virtuelnu stvarnost da obezbede personalizovano senzorno okruženje ljudima u okruženjima koja su dugotrajno lišena senzora. Oni testiraju svoju tehnologiju na mornarima koji su mesecima na moru.
„Pored senzorne deprivacije, mornarički mornari doživljavaju veliki stres i izolaciju, što je više u skladu sa iskustvom astronauta“, rekla je Renee Abot, diplomirani student u laboratoriji Diaz Artiles i primalac NASA-ine stipendije za diplomske istraživačke mogućnosti za svemirske tehnologije.
U svojoj trenutnoj iteraciji, tehnologija virtuelne realnosti nudi jedinstveno rešenje. Simulira prirodna okruženja, kao što su plaže, šume i botaničke bašte, sa 10 mirisa učitanih u svakom simuliranom okruženju.
Korisnici mogu da se urone u ova okruženja koristeći ručne kontrolere i iskuse tipične mirise povezane sa svakim okruženjem. Na primer, kada korisnik prođe pored cveća u botaničkoj bašti, sistem će emitovati miris ruža, pružajući korisniku autentično čulno iskustvo boravka u tom okruženju.
U partnerstvu sa Laboratorijom za zdravlje i performanse u ponašanju pri NASA-i, istraživači će meriti kognitivne performanse, kao što su pamćenje i vreme reakcije, i analizirati odgovore na upitnike o zdravlju ponašanja koje su sami prijavili tokom trajanja putovanja mornaričkih mornara. Abot je prikupio podatke iz prve kohorte mornara, a sistem virtuelne realnosti se trenutno testira sa drugom kohortom.
„Dok se upuštamo u neistražene teritorije svemira, moramo ostati svesni izazova koji prate takvo istraživanje. Posvećeni smo da obezbedimo da mentalno zdravlje i zdravlje astronauta ne bude ugroženo tokom njihovih misija“, naglasio je Diaz Artiles.
„Naš sistem virtuelne realnosti mogao bi da bude ključna kontramera za održavanje obogaćenih senzornih iskustava i ublažavanje neželjenih efekata produžene izolacije u takvim okruženjima.“
